|
SEKTASKA ESHATOLOGIJA PITANJE ZAGROBNOG ZIVOTA Kao sto smo vec iz dosadasnjeg izlaganja videli, u vrlo tesnoj vezi sa postovanjem Majke Bozje i svetitelja stoji pitanje zagrobnog zivota. Ako ima zagrobnog zivota, onda su svi nasi napred izneseni dokazi za postovanje svetitelja potpuno ispravni. Ako pak zagrobnog zivota nema, onda nasi napred izneseni dokazi mogu biti biblijski ispravni jer su zasnovani na nesumnjivim citatima iz Svetog pisma, ali fakticki da budu ipak bezvredni. Zaista, sta vredi moliti se onome koga nigde nema! Zato nas sama priroda problema upucuje da odmah iza ovog napred izlozenog clanka pogledamo kakvo je ucenje Biblije o zagrobnom zivotu. Recimo odmah da skoro svi sektasi zajedno sa materijalistima poricu zagrobni zivot covekove duse posle smrti. Izuzetak cine mormoni, spiritisti i donekle baptisti. Oni kazu da je to verovanje neoplatonska doktrina, a ne baptisticka dogma. A najotvorenije i najenergicnije to poricu adventisti i Jehovini svedoci. Adventisti cak smatraju da je ucenje o besmrtnosti duse direktno djavolsko ucenje, jer to je odjek, one satanine prevare recene Evi u raju: necete vi umreti. Bog govori Adamu da ce umreti u onaj cas kad okusi plod sa zabranjenog drveta, dakle Bozja je tvrdnja da je covek smrtan, a djavo prica Evi o besmrtnosti:"necete vi umreti". "To je prva odrzana propoved o besmrtnosti duse"-kaze H.G.Vajt. Prema tome pravoslavno verovanje u zagrobni zivot ili besmrtnost duse nije nista drugo nego djavolska prevara (1.Mojs.2,17, 3,1-4). I to je "sotonina prva laz". Jehovini svedoci su isto tako vatreni protivnici vere u besmrtnost duse i tvrde da je ta "lazna nauka" dosla hriscanima iz mnogobostva, specijalno iz vavilonske religije. A "glavni uzrocnik te lazi je sotona otac lazi". Zaista, cinjenica je da u zagrobni zivot duse veruju ne samo hriscani, nego to uce i sve nehriscanske religije. To je vera covecanstva kao celine. No, Crkva uci da je ljudska dusa besmrtna ne zato sto je to opsta vera covecanstva, niti zato sto je tako ucila vavilonska religija. Opsta vera covecanstva u besmrtnost duse nije izvor crkvene dogme nego moze da posluzi samo kao jedan prirodan dokaz za stvarnost zagrobnog zivota, jer ono sto svi ljudi veruju to je izraz ljudske prirode, a sto je izraz prirode to ne moze biti u osnovi lazno, jer kad bi bilo lazno bilo bi neprirodno, a tada vec ne bi moglo biti izraz ljudske prirode. No posto izvor vere ne moze biti ljudsko umovanje, makar bilo logicki i ispravno, nego izvor dogme moze biti samo natprirodno Bozje otkrivenje, to onda ni vera u zagrobni zivot nije usla u hriscansku dogmatiku niti iz kakve stare religije i filosofije, niti uopste iz ljudskog umovanja, nego iz natprirodnog Bozjeg otkrivenja koje nam je dato u Svetom predanju i Svetom pismu. Zato je tvrdnja sektasa da je Crkva pozajmila svoje ucenje o zagrobnom zivotu cisto nabedjivanje i netacnost. Posto postojanje duse i zagrobnog zivota osporava materijalisticka filosofija isto kao i hriscanski sektasi, to bismo onda i mi njima mogli prigovoriti da su oni usvojili materijalisticko ateisticko ucenje pa ga samo obukli u namestene biblijske citate. I zaista, s obzirom na cinjenicu da se adventisticko i jehovisticko ucenje o nepostojanju duse pojavljuje tek sredinom 19.veka, a materijalisticko ucenje o dusi razmahalo se vec u 18.veku kod francuskih enciklopedista, posebno kod Pola Hobalha, a u 19.veku u filosofiji Fogta, Bihnera i Fojerbaha dostiglo svoj vrhunac, nije ni malo iskljuceno da postoji izvesna uzrocna veza ta dva nacina poricanja istine o zagrobnom zivotu duse: materijalisti toboz u ime nauke, a sektasi u ime Biblije. Moramo opet da se setimo Bilherove ratne taktike protiv Napoleona: "marschieren getrennt, schlagen zusammen".(Marsirati odvojeno, tuci zajedno). No posto i sektasi zele da svoje ucenje dokazuju samo na osnovu Biblije, iako u njihovim "cisto" biblijskim dokazima ima jos kako velika vidljiva doza racionalizma, a i mi zelimo da cujemo samo Bogom otkrivenu istinu, to cemo ovde sva filosofska i prirodnonaucna razmatranja toga problema ostaviti daleko po strani, pa cemo se obratiti samo Otkrivenju, ili reci Bozjoj. Pri tome cemo se i mi pravoslavni u ovoj raspravi vise pozivati na Sveto pismo nego na Sveto predanje, jer sektasi kazu da veruju samo Svetom pismu. Ostavicemo postrani i poneke moderne zapadne teologe koji ne pripadaju ni jehovistima ni adventistima, ali i oni smatraju da Biblija ne zna za besmrtnost duse i da je jevrejski nacin shvatanja duse razlicit od jelinistickog. Nas se ovde tice Biblija kao rec Bozja a ne kao izraz jevrejske filosofije. Ako bismo Bibliju shvatili kao jevrejsku filosofiju, onda bi ona -kao i svaka ljudska filosofija- bila za nas sasvim neobavezna, nista obaveznija niti interesantnija i istinitija od svake druge narodne filosofije. Biblijski argumenti protiv besmrtnosti duse Po sektaskom tumacenju Biblije dusa ne postoji kao neko posebno duhovno bice sustinski razlicito od tela. Dusa to je sam ziv covek, jer veli Biblija: "A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh zivotni i posta covek dusa ziva"(1,Mojs.2,7). Ovde se, dakle, nigde ne spominje nekakva besmrtna dusa, nego zivo covekovo telo kojega ozivljuje duh koji mu je udahnut od Boga, to je "dusa ziva". I ta "ljudska dusa nije nista drugo negoli sama ziva osoba, a duh je zivotna snaga koja omogucuje toj osobi da zivi. Duh dakle nije neka osoba, a on i ne moze raditi ono sto moze jedna osoba: ne moze misliti, govoriti, slusati, gledati i osjecati"-pise nam jedan Jehovin svedok, i porucuje: "U tom pogledu mogli bi ga srazmjeriti se elektricnom strujom jedne baterije. Struja moze prouzrociti da se upali pogonsko gorivo tako da moze da proizvodi snagu, da se upale farovi i da svira radio u automobilu. Da li bi od baterije dostavljena struja mogla prouzrociti ta djelovanja bez motora, bez farova i radija? Ne bi, jer ta struja je samo snaga koja omogucuje da moze djelovati motor. Eto tako jehovisti uce o dusi, i to svoje ucenje podmecu Bibliji, umesto Fojerbahu i Bihneru i ostalim materijalistima, jer kao sto svako zna, to je cisto materijalisticko ucenje, a ne biblijsko. To poredjenje ljudskog duha sa strujom i odricanje ljudskom duhu duhovnih funkcija sa prenosenjem tih funkcija na telo, Biblija nigde ne spominje ni jednom recju. To je proizvoljno jehovisticko tumacenje koje je, kao sto cemo to videti iz daljeg izlaganja, sasvim pogresno, i sa naucne i sa biblijske tacke gledista. Drugi dokaz protiv besmrtnosti duse navode sektasi tvrdeci da se rec dusa spominje u Bibliji 850 puta - a po adventistickom proracunu cak 1700 puta - a nema ni jednog jedinog slucaja da je nazvana "besmrtnom","nerazorivom", "nerazrusivom". A da je besmrtna, valjda bi Biblija to makar jedanput kazala! Naprotiv! Biblija kaze da i dusa moze umreti i govori o smrti duse. "Koja dusa zgrijesi ona ce umrijeti" (Jezek.18,4). Treci dokaz protiv besmrtnosti duse nalaze sektasi u cinjenici da Biblija i zivotinje naziva "dusom zivom", pa je prema tome poprecna svaka razlika izmedju coveka i zivotinje. "Taj duh, ili ta zivotna snaga, se nalazi u svim zivim stvorenjima i prenosi se kod oplodnje sa roditelja na potomstvo...Posto taj duh ili tu zivotnu snagu poseduje covjek i zivotinja, umire covjek isto kao i zivotinja...- tako nas poucava jehovisticki pisac. Za takvu tvrdnju navode se mnogi citati iz starozavetne Biblije. Tako, na primer u Bibliji zaista pise da je dusa isto sto i krv. a) Posle potpoa Bog govori Noju: "Ali ne jedite mesa s dusom njegovom, a to mu je krv. Jer cu i vasu krv, duse vase iskati iz ruke samoga coveka, iz ruke svakoga brata njegova iskacu dusu covjecju" (1.Mojs.9,4-5). Ta zapovest ponavlja se vise puta na razne nacine. Evo jos jednog takvog citata: "Jer je dusa svakoga tijela krv njegova, to mu je dusa. Zato rekoh sinovima Izrailjevijem: krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je dusa svakoga tijela krv njegova" (3.Mojs.17,14). Da ne postoji nikakva razlika izmedju coveka i zivotinje kad umru, i za to sektasi navode citate. "Jer sto biva sinovima ljudskim, to biva i stoci, jednako im biva, kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh, i covjek nista nije bolji od stoke, jer je sve tastina". "Sve ide na jdno mjesto, sve je od praha i sve se vraca u prah" (Knj.Prop.9,5-6). Mrtvi nisu nicega svesni i za to postoje citati:"Jer zivi znaju da ce umreti, a mrtvi ne znaju nista, niti im sta plate jer im se spomen zaboravio...i vise nemaju dijela ni u cemu sto biva pod suncem" (Knj.Prop.9,5-6). Mrtvi ne znaju bas nista. Ne samo sto ne znaju nista za ovaj nas i njihov bivsi zemaljski zivot, nego ne znaju ni za same sebe, a ni za Gospoda. Psalmist se obraca Gospodu i kaze: "Jer mrtvi ne spominju tebe, u grobu ko ce te slaviti"(Ps.6,5). "Kakva je korist od krvi moje, da sidjem u grob? Hoce li te prah slaviti ili kazivati istinu tvoju"?(Ps.30,9). "Eda li ces na mrtvima ciniti cudesa, ili ce mrtvi ustati i tebe slaviti?" "E da li ce se u grobu propovjedati milost tvoja i istina tvoja u truhljenju? Eda li ce u tami poznati cudesa tvoja i pravdu tvoju gde se sve zaboravlja?(Ps.88,10-12). "Nece te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji sidju onamo gde se muci"(Ps.115,17). A zasto mrtvi nece Boga hvaliti? Pa zato sto kad covek umre "Izidje iz njega duh i vrati se u zemlju svoju, taj dan propadnu sve pomisli njegove"(Ps.146,4). Eto, to su biblijski dokazi koje sektasi navode protiv postojanja duse kao posebne duhovne supstancije spojene sa telom i protiv njene besmrtnosti posle raspadanja tela. U vezi s tim poricu postojanje ikakvog nebeskog blazenstva, ili popularno receno raja, jer coveka posle smrti nema nigde. A isto tako poricu i postojanje pakla, jer se ta rec u Sv.pismu razlicito prevodi i ima samo figurativno znacenje. Uostalom po njihovoj izjavi Bog ne muci nikakve duse, jer bi to bilo u protivnosti sa Bozjom blagoscu i ljubavlju. Tako, dakle, a citali Holbaha i Bihnera, a citali jehovisticko i adventisticko ucenje o dusi, isto nam se hvata: Duse nema ni u zivom coveku, a kamo li posle smrti. "I psu zivu bolje je nego mrtvu lavu". (Knj.prop.9,4). Osvrt na ove dokaze Kad covek procita ovu sektasku argumentaciju dobija utisak na prvi pogled da je ona jaka i neosporna. No pogledajmo je izblize. Pre svega, treba priznati da su citati tacno prevedeni. To zaista tako pise u Svetom pismu! A da li su i tacno protumaceni, i da li je to bas sve sto Sveto pismo kaze o dusi i njenoj besmrtnosti? E,to je vec drugo pitanje! To upravo treba ovde da proverimo. Kako je stvoren covek? Zadrzimo se najpre na biblijskom prikazu stvaranja coveka. "A stvori Gospod Bog covjeka od praha zemaljskog (prvi akt stvaranja) i dunu mu u nos duh zivotni (drugi akt pri stvaranju coveka) i posta covjek dusa ziva" (1.Mojs.2,7). Kao sto se ocigledno vidi iz teksta, postoje dva akta pri stvaranju coveka: stvaranje tela od praha zemaljskog, i udahnjivanje u njega duha zivotnog. Prema tome, sasvim je jasno i nesumnjivo, da Biblija prikazuje coveka ne kao neko bice jedinstveno po svome sastavu nego dvojno po sastavu svoje prirode. Jedan deo covekova bica je materijalan. Drugi deo covekovog bica je duhovne prirode. Taj duhovni deo covekove prirode je nosilac covekovog zivota, covekovog identiteta, covekove svesti, covekove licnosti. Materijalni deo covekove prirode takodje ulazi u sastav covekove zemaljske licnosti, covekovog "Ja". Po tome svome "Ja" covek je ne dvojno nego jedinstveno bice, jer svaki normalan covek ima samo jedno "Ja". I to njehovo "Ja" koje je jedna jedina ipostas, to jest jedna jedina licnost, sastavljeno je iz dve prirode: materijalne (telo od praha) i duhovne (duh zivotni). Zato je covek kao jedinstvena ipostas od duhovne i materijalne supstancije nazvan "dusa ziva", to jest jedinstvena licnost sa dve prirode, ili sa dve supstanicije: materijelna i duhovna. Prah zemaljski i duh zivotni - Telo i dusa Za zivog coveka u ovakvom materijalnom svetu neophodno je da ima obe supstancije, i materijalnu (telo) i duhovnu ("duh zivotni"). Bez tela i telesnih organa, cula, covekov duh ne moze da dodje ni u kakav dodir sa ovim svetom. Ali moze sa duhovnim svetom. Telo je bez duha zivotnog mrtav les, obican kip koji nista ne zna o sebi ni o stvarima van sebe. Nema u njemu cak ni zivotnog procesa: izmene materije, rastenja i drugih bioloskih procesa. Oni je dakle samo nosilac prostornog oblika coveka i nuzno sredstvo preko kojeg ce "duh zivotni" dolaziti u dodir sa spoljasnjim materijalnim svetom gledajuci njegove boje i oblike, slusajuci njegove tonove i sumove, mirisuci njegove mirise, osecajuci njegovu tvrdocu, mekocu, temperaturu, glatkost i rapavost, i osecajuci slast, gorcinu, kiselost, slanost i ljutitost ili paprenost pojedinih jestivih predmeta. Ta uloga tela nije ni malo beznacajna. Bez nje covekov "duh zivotni" ne bi imao nikakve predstave o spoljasnjem materijalnom svetu. Slep od rodjenja ne zna ni za kakve boje osim crne. Covek koji bi bio rodjen potpuno gluv ne bi imao nikakve predstave o zvuku nasih muzickih sprava violine, gitare, klavira, trube, niti o ljudskom, zivotinjskom i pticjem glasu. Zbog te izuzetno vazne uloge tela u formiranju covekove licnosti i zivotnih iskustava, telo, iako je samo po sebi mrtav les, ipak ulazi u sastav covekove zemaljske licnosti ili zemaljskog covekovog "Ja". Medjutim sustinu covekovog "Ja", onog "Ja" koje pokraj sve promenjivosti telesnog materijalnog sastava i oblika ipak ostaje isto, sustinu toga "Ja" sacinjava covekova svest, covekova samosvest. A ona nije materijalne prirode. Ako sektasi zajedno sa materijalistima tvrde da je jeste, onda neka nam kazu koje materijalne kvalitete ima nasa svest i nase osecanje i nase htenje, ili volja. Kakve je boje, kakvog prostornog oblika, koje velicine i koje tezine?! Ako to nase "Ja", kao nosilac nase svesti, nasih osecanja i htenja, nema nikakve materijalne osobine - a zaista ih nema - onda je ono duhovne prirode, duhovne sustine ili supstancije i istovetno je sa "duhom zivotnim" koga je Bog udahnuo u prvog coveka, a putem embrionalnog razvica, na jedan tajanstven i naukom neispitiv nacin, i u sve ostale ljude koji imaju svaki svoje "Ja", svoj "duh zivotni", svoju dusu. Gde je dusa? Gde se nalazi to "Ja", taj "duh zivotni", u kojem delu covekova tela? U mozgu i zivcima, kazu materijalisti. I ne samo to, nego oni bas citav taj "duh zivotni" poistovecuju sa mozgom i zivcima. Posto, kazu bez mozga i zivaca nema ni misli ni osecanja ni volje, to onda citav taj "duh zivotni" nije nikakav duhovni deo covekova bica, nego proizvod mozga i zivaca. Osteti mozak, ostetice se i dusevni i duhovni zivot coveka. Mozak izlucuje misli, osecanje i htenje kao sto dzigerica izlucuje zuc. Ovo materijalisticko objasnjenje je samo delimicno tacno. Tacno je da su mozak i celo telo potrebni coveku za dodir sa spoljasnjim svetom. Nije tacno da sam mozak stvara i izlucuje ceo dusevni zivot: misli,osecanja i htenja. Mozak mrtva coveka moze da ostane nepovredjen ali ipak nije sposoban ni za kakvu zivotnu funkciju, ni telesnu ni duhovnu. Dzigerica zaista izlucuje zuc, ali to je moguce zato sto su i dzigerica i zuc materijalni predmeti. Medjutim mozak i misao ili osecanje i htenje nisu iste prirode. Mozak je materijalan a misao i osecanje i htenje nisu materijalni. Zato se mozak ne moze poistovetiti sa "duhom zivotnim". To su dve razlicite stvari koje su spojene u jedinstvenoj covekovoj licnosti, u jedinstvenom "JA". Mozak, "duhu zivotnom" sluzi samo kao organ ili kao sredstvo za proizvodjenje misli u ovom svetu, kao sto violina sluzi umetniku za proizvodjenje tonova i melodija. Rastimuje li se violina, ili iskidamo li joj zice, tada umetnik na njoj nece moci da proizvede odredjenu melodiju, ili cak ni glasa da proizvede. U takvoj je situaciji nas "duh zivotni" u odnosu na mozak i ostecenje mozga. Sektasi, medjutim, oslanjajuci se na napred navedene citate iz Biblije i tumaceci ih grubo i bukvalno, dolaze do zakljucka da je krv isto sto i "duh zivotni". Medjutim, to Biblija nigde, i slovom nigde ne kaze. Ona kaze nesto drugo. Ona kaze da je "dusa" coveka i svake zivotinje u krvi, ili cak isto sto i krv. I to je cak naucno govoreci sasvim tacno. Bez krvi nema organskog zivota. Krv je ta tajanstvena tecnost koja raznosi zivotnu hranu, dakle bioloski ili organski zivot celom telu kako covecjem tako i zivotinjskom. Doduse, ima zivih bica cak i u zivotinjskom svetu, a pogotovo u biljnom, koje nemaju krv, a ipak su ziva. Tu se zivot prenosi i odrzava drugim sredstvima, drugim sokovima i materijalima koje zamenjuju krv. A kod coveka i visih zivotinjskih vrsta organski zivot se odrzava i prenosi putem krvi. Zato Biblija kaze da je "dusa u krvi". Tu rec dusa svakako nije shvacena kao onaj duhovni princip koji postoji u coveku i koji je na samom pocetku stvaranja nazvan "duh zivotni". Rec "dusa" u ovom slucaju oznacava bioloski-organski zivot. U Bibliji rec "dusa" ne znaci uvek "krv", ili "zivot" Pogledajmo dalje kako je u Svetom pismu upotrebljena rec "dusa". Da li je ona bas uvek upotrebljena u tom smislu da oznacava krv ili organski zivot? Daleko od toga! Ima u Bibliji mnogo mesta gde izraz "dusa" nije upotrebljen u tom smislu, nego bas u smislu oznacavanja duse kao sinonima za izraz "duh zivotni", to jest kao duhovnog dela covekove prirode, kao nosioca svesti, osecanja i htenja i naseg nematerijalnog "Ja". Upravo bas onako kako i mi u obicnom zivotu upotrebljavamo rec "dusa" kad kazemo da covek ima telo i dusu. Tu pod reci "dusa" podrazumevamo onaj "duh zivotni" koji je Bog udahnuo u materijalno telo. Evo nekoliko primera iz Biblije. Isak kaze Isavu da mu zgotovi jelo "pa da te blagoslovi dusa moja dok nijesam umro"(1.Mojs.27,4). Jakov, umesto Isava, kaze Isaku:"Posadi se da jedes lova mojega pa da me blagoslovi dusa tvoja"(27,19). Ocigledno je da ovde rec "dusa" ne znaci "krv",ili "zivot". Smrt Rahilje, koja je umrla na porodjaju, radjajuci Venijamina, ovako je opisana:"A kad se rastavljase s dusom te umirase..."(1.Mojs.35,18). Josifova braca setivsi se nepravde koju su nekad pricinili Josifu, rekose jedan drugom:"Doista se ogrijesismo o brata svojega, jer videsmo muku duse njegove kad nam se moljase"(1.Mojs.42,21). Jakov pred svoju smrt, blagosiljajuci sinove, govori o Simeunu i Leviju:"U tajne njihove da ne ulazi dusa moja"(1.Mojs.49,6). Ni ovde rec "dusa" ne znaci ni "krv" ni "zivot". Evo jednog vrlo karakteristicnog mesta gde se o dusi govori i kao o krvi i kao o duhovnom delu covekovog bica. Bog preko Mojsija objasnjava Izrailjcima:"Jer je dusa tijelu u krvi, a ja sam vam je odredio za oltar da se ciste duse vase, jer je krv sto disu ociscava"(3.Mojs.17,11) Dakle, dusa zrtvenih zivotinja je u krvi. I ta krv je odredjena za ociscenje ljudskih dusa. Ovde rec "dusa" ocigledno ne oznacava krv, nego bas dusu, onaj duhovni deo ljudskog bica. Bog je svakako Bice bez krvi. Ali On ima svoj duhovni zivot. Pa cak i taj zivot je u Bibliji nazvan "dusom". I namesticu stan svoj medju vama i dusa moja nece mrziti na vas"(3.Mojs.26,11)-govori Gospod Izrailjcima. "Ljubi Gospod Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duse svoje i iz sve snage svoje"(5.Mojs.6,5). Bog govori Izrailjcima:"Nego slozite ove rijeci moje u srce svoje i u dusu svoju"- to jest da svako od njih slozi Bozje reci u svoje srce i u svoju dusu(5.Mojs.11,18). Opet nije rec ni o "krvi" ni o "zivotu", nego o dusi. Dalila je toliko dosadjivala Samsonu zapitkivanjem gde mu je snaga tako da "i dusa mu prenemoze da umre"(Sud.16,16). Saul muceci se pred smrt,rece momku Amalicaninu koji mu bese blizu:"pristupi k meni i ubij me, jer me obuzese muke, a jos je sasvijem dusa u meni"(2.Sam.1,9). Prorok Ilija moleci se Bogu da ozivi sin udovice u Sarepti Sidonskoj izgovara ove reci:"Gospode Boze moj, neka se povrati u dijete dusa njegova"(1.Car.17,21). Ocigledno je da ovde prorok ne misli na krv, krv je ostala u detetu, nego da se u njega vrati "duh zivotni" koji se ovde naziva dusom. Prorok Ilija, izmucen tegobama zivota, zavapi Gospodu:"Dosta je vec, Gospode, primi dusu moju"(1.Car.19,4). I ovde je ocigledno da prorok ne misli na svoju krv, nego na duhovni deo svoga bica, na dusu, jer on nije ocekivao da ga Bog zakolje pa da njegovu krv primi kao "dusu". Prorok Jelisej videvsi ojadjenu zenu koju Gijezije htede oterati rece mu:"Ostavi je, jer joj je dusa u jadu"(2.Car.4,27). Ni ovde rec "dusa" ne znaci krv, nego duh zivotni. David upucuje i savetuje svoga sina Solomona:"Da sluzi Bogu "cijelim srcem i dusom dragovoljnom"(1.Dn.28,9). I ovde dusa oznacava duh, a ne krv. Jov se ovako jada:"Dodijao je dusi mojoj zivot moj govoricu u jadu duse svoje"(Jov.10,1). Ocigledno je da ovde rec "dusa" ne oznacava ni krv ni zivot ili zivljenje, nego bas onaj duhovni deo covekovog bica. Jov ovako prikazuje patnje coveka u ovom svetu:"Samo tijelo njegovo dok je ziv boluje, a dusa njegova u njemu tuzi:(Jov.14,22). I ovde dusa znaci bas duhovni deo ljudskog bica, a ne krv ili sam zivot. Jov se zali na nemilost svojih prijatelja pa im kaze:"Dokle cete muciti dusu moju:(Jov.19,2). Jov nabrajajuci zagonetnost cutanja Bozjega kaze:"ljudi u gradu uzdisu i duse pobijenih vicu"(24,12). Evo jos ejdnog svedocanstva iz knjige o Jovu:"Kakvo je nadanje licemjeru kad se lakomi, a Bog ce iscupati dusu njegovu"(27,8). David, uzdajuci se u Gospoda govori reci koje imaju prorocko znacenje kad se primene na Hrista, a kad se primene na njega licno onda oznacavaju da on ima dusu kao duhovni deo svoga bica. Te reci glase:"Jer neces ostaviti duse moje u paklu, niti ces dati da svetac tvoj vidi truhlost"(16,10). Ocigledno je da ovde rec 'dusa" nema znacenje krvi ili zemaljskog zivota. Kad Psalmopevac kaze "Blagosiljaj duso moja Gospoda, tu svakako ne misli valjda na svoju krv ili na svoje zivljenje, nego bas na dusu svoju kao duhovni deo svoga ljudskog bica (103,1). Prorok Isaija kaze "Dusa ce se moja veseliti u Bogu mojem"(Is.61,10). Ni ovde rec dusa ne znaci ni krv ni zemaljski zivot. Spasitelj nas hrabri recima:"Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duse ne mogu ubiti. Nego se vise bojte onoga koji moze i dusu i telo da upropasti u paklu"(Mt.10,28). Da je ovde rec o dusi kao posebnom duhovnom delu covekovog bica razlicitom od tela vidi se iz samog teksta gde se spominju i telo i dusa odvojeno. Narocito je vazno sto su ovo reci samog Spasitelja. Jer, ako iko zna nas sastav i nasu prirodu, to zna On koji je sa Ocem i Duhom Svetim stvarao svet i coveka u njemu. Ali,eto, sektasi koji poricu postojanje duse, smatraju da to bolje znaju i od samog Stvoritelja covekovog. Prilikom molitve u Getismaniji pred samo stradanje, Spasitelj kaze ucenicima svojim:"pretuzna je dusa moja do smrti"(Mt.26,38). Ocigledno je da ni ovde nije rec o krvi ni o zemaljskom zivotu nego o dusi kao posebnom duhovnom delu covekovog bica. Isto znacenje ima rec dusa u pohvalnoj himni Majke Bozje:"Velica dusa moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu, mome Spasitelju"(Lk.1,46). Ovde se upotrebljavaju reci "dusa" i "duh" u istom smislu,kao i duhovni deo covekovog bica. U prici o bezumnom bogatasu Spasitelj upotrebljava rec dusa bas u smislu supstancijalnom, to jest da dusa postoji kao duhovni deo ljudskog bica. Bogatas kojem je urodila njiva kaze sam sebi:"reci cu svojoj dusi:duso, imas mnoga imanja smestena na mnogo godina, pocivaj,jedi pij, uzivaj. Ali Bog mu rece: bezumnice, ove noci trazicu dusu od tebe"(Lk.12,18-20). iako covek jede i pije telom a ne direktno dusom, ipak prohtev za jelo i pice cini ugodnost i dusi pa zato bogatas govori dusi svojoj da jede i pije. Apostol Pavle pokraj tela izricito spominje dusu i duh ne misleci ni malo na covekovu krv ili na sam zivot kao bioloski proces. Evo sta on kaze Solunjanima:"A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vas neosteceni duh, i dusa, i telo besprekorno sacuvaju prilikom dolaska Gospoda naseg Isusa Hrista"(1.Sol.5,23). Ovde "dusa" oznacava netelesni deo ljudskog bica, a "duh" intelektualne i moralne kvalitete svakog coveka. Sv.Jovan Bogoslov u Otkrivenju govori kako je u viziji video pod zrtvenikom "duse zaklanih zbog Bozje reci i zbog svedocanstva koje imahu"(Otkr.6,9). Ni ovde "dusa" ne znaci krv niti zemaljski zivot. Dusa i duh - sinonimi Sveto pismo ponekad upotrebljava rec duh i rec dusa u istom smislu i znacenju. Covekova dusa i covekov duh, to je isto. Samo sto rec duh oznacava duhovnu, nematerijalnu, supstanciju uopste, a dusa oznacava jedan poseban primerak, jedno posebno duhovno bice razlicito od drugih dusa ili drugih bica iste vrste. Evo jednog biblijskog primera. Kad prorok Ilija moli Boga da ozivi telo sina udovice u Sarepti Sidonskoj, on kaze:"Gospode Boze moj, neka se povrati u dijete dusa njegova"(1.Car,17,21). A kad je Spasitelj oziveo Jairovu kcer onda evandjelist kaze:"I povrati se njen duh te odmah usta i on zapovedi da joj dadu da jede"(Lk.8,55). Ocigledno je da su ovde rec dusa i rec duh upotrebljeni u istom smislu i znacenju. Isto tako je ocigledno da nijedna od tih dveju reci koje su ovde upotrebljenje ne znaci krv ili telesni proces disanja i hranjenja, dakle bioloski zivot, pa ni psihicki zivot, nego bas onaj "duhovni zivot" posebnu duhovnu supstanciju koja je nosilac zivota, koja je sama po sebi ziva jer se inace ne bi zvala "duh zivotni". Taj duh, ili dusa napusta coveka kad covek umre, a povraca se u telo kad covek silom Bozjom ozivi. Spasitelj je izdisuci na krstu rekao:"Oce, predajem svoj duh u tvoje ruke"(Lk.23,46). A tako isto je i sv.Stefan prilikom kamenisanja rekao umiruci:"Gospode Isuse, primi moj duh"(Dap.7,59). Prema svemu izlozenom, Biblija tvrdi ocigledno da u zivom coveku postoji "duh zivotni", ili prosto "duh" ili "dusa" koja ozivljava telo, a sektasko ucenje da ne postoji dusa kao posebno duhovno bice u zivom covekovom telu razlicito od samog tela, moze biti u punom skladu sa materijalistickom filosofijom, ali je u punoj protivnosti sa Biblijom i sa sektaskom izjavom da oni "veruju samo Pismu"! |
|
O SVETOJ BOGORODICI Ne samo protestantski sektasi, nego uopste svi protestanti, uskracuju molitveno postovanje Svetoj Bogorodici, kao i ostalim svetiteljima. Sektasi za Majku Bozju nemaju nikakav drugi pocasni naziv osim njenog licnog imena Marija. Tako kad oni govore o Majci Bozjoj i nazivaju je samo Marija to u usima nas pravoslavnih zvuci kao omalovazavanje njene svete licnosti. Dobija se utisak da oni o njoj govore kao i o svakoj drugoj Mariji, nekoj svojoj komsinici ili poznanici. Pa ipak ima izvesne razlike i medju njihovim stavovima prema Svetoj Bogorodici. Verovanje starih anabaptista Oni rani anabaptisti, iz samog pocetka reformacije imali su pozitivniji stav prema Majci Bozjoj nego na primer danasnji baptisti. Uporedimo ova dva citata o Sv.Bogorodici! Prvi je iz 16.veka. Anabaptist Rideman raspravljajuci o utelovljenju-tj.ovaplocenju-Hristovom kaze: "Tako mi priznajemo da je Marija zacela i rodila svoj plod bez gubitka svog devicanstva: da je u toku i nakon njegovog rodjenja bila i ostala isto onoliko devica kao i ranije, totalno netaknuta: priznajemo nadalje da je rodila Spasitelja sveta, utehu i nadu svih vernika i slavu Boga Oca: nije bilo nesto izmisljeno ili zamisljeno, vec je bio pravi i istiniti covek, koji je u svim stvarima (izuzev greha) bio iskusan i ispitivan, dokazujuci time da je pravi covek". Kao sto se vidi ovoj Ridemanovoj formuli se sa pravoslavne tacke gledista nema sta prigovoriti. Ona se potpuno slaze sa nasom pravoslavnom pesmom koja Bogorodici kaze:"jaze prezde rozdestva djeva, i v rozdestvje djeva, i po rozdestvje paki prebivajesi djeva". Jedino sto nedostaje bas rec Bogorodica. Verovanje savremenih baptista A u nase dane baptisticki propovednik Sima Ralevic pise o Bogorodici opisujuci Efes: "Kada se dolazi sa morske obale prvi objekt s leva je crkva posvecena Mariji. Napravljena je od muzeja koji je gradjen u II veku pre Hrista. U cetvrtom veku je ovde odrzan koncil i Marija je proglasena-Majkom Bozjom! I sva praznoverja o Mariji, idolopoklonstva, njeni kipovi i ikone, ovde su poceli. Tako je, nazalost, Marija mati Isusova, divna i pobozna Jevrejka, u moderno vreme i u modernom svetu zamenila nekadasnju Dijanu! Sve sto se nekad cinilo u ime Dijane, danas se cini u ime Marije". Slicno se o postovanju Bogorodice izrazava i adventisticki pisac Lorencin u svojoj knjizi "Isus Hristos pobeditelj smrti", samo sto on Bogorodicu uporedjuje sa Izidom. Isto to cine i mnogi antihriscanski pisci tvrdeci da hriscani koji postuju Bogorodicu zapravo kopiraju mnogobosce. Osim ovog prigovora, da mi pravoslavni toboz obozavamo Bogorodicu, sektasi se rado sluze argumentacijom protestantskih racionalista i antihriscanske propagande da je sv.Bogorodica imala osim Hrista jos i druge sinove i kceri iz prirodnog braka sa Josifom. Za tu tvrdnju se pozivaju na sledece citate iz Evandjelja: a) Josif i Marija su bili u pravom prirodnom braku, jer evangelist kaze:"A rodjenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je majka njegova Marija bila zarucena za Josifa, pre no sto se sastase, nadje se da je zacela od Duha Svetoga. Posto je Josif, njen muz, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. Kada je on to mislio, gle andjeo Gospodnji javi mu se u snu i rece: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije zene svoje, jer sto se u njoj zacelo od Duha je Svetoga. Ona ce roditi sina i ti ces mu dati ime Isus, jer ce on spasti narod svoj od grehova njihovih... A kad se Josif probudi od sna ucini kako mu je naredio andjeo Gospodnji, i uze zenu svoju. I ne poznase je dok ne rodi sina, i dade mu ime Isus"(Mt.1,18-25). Iz ovih evandjelskih reci-vele sektasi-vidi se da je Marija bila zena Josifova, a Josif njen muz i da do rodjenja Hristova nisu imali nikakva kontakta, a posle Isusovog rodjenja ziveli su normalnim zivotom i izrodili vise sinova i kceri. Da je tako, vidi se iz sledeceg citata. Evandjelist Luka, opisujuci rodjenje Hristovo kaze da je Marija rodila"sina svoga prvenca, te ga povi i metnu u jasle"(Lk.2,7). Ako joj je Isus bio "prvenac", znaci imala je posle njega i druge dece. A da je tako-dokazuju dalje sektasi-svedoci izricito evandjelist Matej. Evo njegovog svedocanstva:"Dosavsi(Isus)u svoj zavicaj ucase ih u njihovoj sinagogi, tako da su se divili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moci? Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braca Jakov, Josif, Simon, Juda? I nisu li njegove sestre sve kod nas"(Mt.13,54-55). Najzad, protiv molitvenog postovanja Bogorodice svi sektasi iznose onaj svoj zajednicki argumenat: Nije u Pismu zapovedjeno nikakvo odavanje pocasti ikome osim Bogu. To sto pravoslavni i rimokatolici odaju postovanje Majci Bozjoj, to sektasi nazivaju mnogobostvom i idolopoklonstvom. To je za njih imitiranje obozavanja Dijane, ili Izide, ili raznih drugih bogova i bozica. Uostalom, rec "Bogorodica" ne postoji u Sv.pismu! Sta kaze Koran Pre nego predjemo na pravoslavno izlaganje postavljenog pitanja interesantno je napomenuti da Koran odaje Svetoj Bogorodici daleko vise postovanja nego protestantski sektasi. Doduse, ni on je ne naziva Bogorodicom jer ne priznaje da je Isus ovaploceni Sin Bozji. No, pri svem tom, ceneci visoko Isa-Pejgambera, to jest Isusa kao proroka Alahovog, Koran ukazuje postovanje njegovoj majci. Evo tih reci Korana:"Andjeli rekose Mariji: Bog te je odabrao, on te je oslobodio svake necistoce, on te je izabrao izmedju svijeh zena ovoga svijeta"(s.3, ajet 37). Muhamed licno svedoci da mu je Alah rekao o Isusovoj majci:"Spomeni se takodje one koja bijase sacuvala svoje djevojastvo i u koju mi uzdahnusmo jedan deo naseg duha, mi nju i njezinog sina ucinismo znakom za ceo svet"(sura 21, ajet 91). Tako,eto Muhamed i Koran! Mariju je Bog odabrao izmedju svijeh zena svega svijeta i ocistio od svake necistoce. Ona je sacuvala svoje devojastvo i Bog je nju ucinio znakom za ceo svet! A baptisticki pisac Simo Ralevic je uporedjuje sa razbludnom bozicom Dijanom i misli da joj je ucinio izuzetnu cast sto ju je nazvao "divnom i poboznom Jevrejkom"! Pravoslavni odgovor No, vratimo se napred izlozenim citatima i argumentima sektaskim! Ti argumenti izgledaju na prvi mah vrlo ubedljivi i besprekorni! Tako to biva kad se Sveto pismo tumaci bez Svetog predanja, bez dovoljno logike, a sa racionalistickom osnovom. Pitanje Josifovog braka Raspravimo najpre pitanje o Josifovom i Marijinom braku. Da li je to zaista bio pravi prirodni brak kao sto tvrde racionalisti i sektasi? U pravnickom recniku postoji jedna formula:"Coniugium ratum, sed non consumatum". To znaci: brak ugovoren, pravnicki propisno obavljen, ali fakticki, konkretno organski neizvrsen. Brak pravdenog Josifa i svete Djeve Marije bio je bas takav brak. To Crkva zna iz Sv.predanja, a to sledi i iz Svetog pisma, iako ta formula nije direktno i izricito spomenuta. Pogledajmo taj problem i sa strane Josifove i sa strane Svete Djeve Marije i sa Bozje strane. Sudeci po tekstu Svetog pisma, Sveta Djeva Marija kad je vec bila isprosena za Josifa, dakle vec kao verenica, dobila je vest od angela da ju je Bog zbog cistote njene duse i srca, zbog njene smirenosti i ciste poboznosti i zbog svih moralnih vrlina koje je imala, izabrao za sredstvo ljudskog spasenja. Zato ju je ocistio i od senke praroditeljskog greha, ispunio svojom blagodacu i natprirodnim cudesnim nacinom, kako to samo On zna i razume, ucinio da ona zacne Spasitelja sveta. Ta vest je njoj mogla uciniti i radost, ali jos vise strah i tegobu i zbunjenost. Ona, ne shvatajuci celu tu nebesku poruku, pita addjela kako je to uopste moguce kad je se nije dotakao nikakav covek. Andjeo joj odgovara da je u Boga sve moguce, sto god kaze. Ona, jos uvek zbunjena i uplasena, smerno odgovara da hoce da bude sluskinja Gospodnja i ne protivi se ponudjenoj milosti Bozijoj, rekavsi:"neka mi bude po reci tvojoj". No citav taj dogadjaj doneo je njoj jos kako velike neprilike, narocito kad je njena trudnoca postala primetna. Sta ce reci svet njoj, a sta ona svetu? Da svima poznanicima isprica svoj razgovor sa andjelom, svi ce joj se podrugljivo smejati i sumnjicavo vrteti glavom. A da tu stvar poveri Josifu, tek on nece verovati. Mislice da je to njena smisljena prica kako bi prikrila svoj prekrsaj verenicke vernosti. Ostalo joj je, dakle, samo da cuti i de uzda u pomoc i milost Boziju. A Josif? Sudeci po recima Svetog pisma, Josif je imao zaista ozbiljnu nameru da Mariju uzme za zenu. Mozda on nije ni slutio kakvu je moralnu cistotu i moralnu visinu izabrao sebi za zivotnou saputnicu. Jos manje je mogao imati ikakvog pojma o Bozjim planovima za spasenje roda ljudskog, sta to Bog smera sa njime, sa njegovom verenicom i sa njegovim brakom? Zato nije nikakvo cudo sto je on zaista hteo da uzme Mariju za zenu i sto evandjelje, i cak andjeo Gospodnji, nju naziva njegovom zenom. Ali kad je primetio da je njegova verenica u drugom stanju, a znajuci da nisu imali nikakva kontakta, a ne znajuci za razgovor izmedju Marije i andjela, on je sasvim prirodno pomislio da ga je verenica prevarila. Sta sad da radi? Da je preda javno sudu, ona ce stradati. U najmanju ruku bice tesko osramocena i odbacena od celog sveta, a prema strogosti zakona mogla bi biti cak i kamenovana kao "preljubocinica". Iz njega je progovorila ona prirodna humanost njegove duse, pa zato naumi da je ne sramoti, nego da se diskretno razidju svako na svoju stranu, a ona nek se posle toga snalazi kako zna i ume. Tako bi to i bilo da se u celu stvar nije umesao "treci faktor", kako se to cesto kaze za dejstvo Bozje. Bog koji je veran svojim obecanjima, a prebogat u mudrosti, pronasao je nacin kako da spase Mariju iz mucne situacije i kako da spreci Josifa da ne pokvari ceo plan spasenja roda ljudskog, a ipak da nad Josifom ne izvrsi nikakvu prinudu. Tu se zaista ogleda "dubina bogatstva i premudrosti i razuma Bozija" o kojoj govori apostol Pavle (Rim.11,33) i jedna bozicna crkvena pesma ("Veselisja Jerusalime"). Bog salje na san Josifu andjela koji mu objasnjava sta se desilo, uveravajuci ga u pravednost i cistotu njegove verenice i spasonosni cilj citavog blagovestenskog dogadjaja. Zatim ga nagovara, i savetuje, ali mu nicim ne preti, da ipak uzme "svoju zenu" Mariju. Josif, covek razuman i pobozan, brzo je shvatio smisao celog dogadjaja. video je da je Bog njegove bracne namere okrenuo na sasvim drugu stranu. Shvatio je da on "po zakonu" treba da bude i ostane muz Marijin kako bi je sacuvao od svih posledica koja bi ona morala da snosi ni kriva ni duzna, prosto zbog ljudskog neznanja i neverovanja. I resio se da za ljubav Bozju, a za ispunjenje plana spasenja ljudskog roda, zrtvuje svoj nameravani brak. On je uzeo Mariju, i pred svim zemaljskim zakonima oni su postali zakoniti muz i zena. Zato i andjeo i evandjelist upotrebljavaju ta dva izraza "muz" za Josifa i "zena" a Mariju. Svi ce Nazarecani i drugi Josifovi i Marijini poznanici smatrati Isusa za prirodnog i zakonitog Josifovog i Marijinog sina, kao sto vidimo iz Evandjelja da su oni tako i verovali i govorili (Mt.13,55). Brak je, dakle sklopljen: coniugium ratum-dovovoreni brak. Niko nije prevaren, i niko ostecen. Ko ce kao Bog! Pitanje daljeg bracnog zivota Pisac ove knjige prosto drhti i strepi od straha pred Majkom Bozjom sto-primoran sektaskom zabludom-mora da pise o onome sto predstavlja domacu tajnu svakog braka. No, istinu treba izvesti na cistac! Ostvaren je coniugum ratum, a da li i consumatum? Da!-odgovaraju sektasi! Jer, vele, eno u Evandjelju pise:"i Josif uze zenu svoju. I ne poznase je dok ne rodi sina i dade mu ime Isus"(Mt.1,25). Dakle, oni su se uzdrzavali od prirodnog bracnog zivota samo dok se Isus nije rodio, a dalje ne. To tako kazu sektasi, ali ne i evandjelist. On uopste nista ne kaze niti pomislja da opsiuje njihov bracni zivot posle Isusovog rodjenja. Njemu je cilj samo to, da opise Isusovo rodjenje i da pokaze da u tom rodjenju Josif nije imao nikakvog fizickog udela. A sta je bilo posle rodjenja, on o tome uopste nista ne kaze. Tek da je evandjelist dodao:"i posle Isusovog rodjenja nastavili su svoj prirodni bracni zivot", tek tada bi sektasi imali evandjelsku potvrdu za svoju zabludu. A bez toga oni tvrdeci da veruju Sv.pismu, podmecu evandjelistu Mateju da je rekao nesto sto nije rekao. Ali, to se podrazumeva!-vele sektasi. To sledi iz izraza "dok ne rodi sina". Naprotiv, to se ne podrazumeva ni logicki ni gramaticki ni psiholoski. Logicki se podrazumeva ono sto ne moze biti drukcije nego sto je receno. A izraz "dok ne" dozvoljava i drukcije tumacenje od onog koje mu sektasi namecu kao nuzno. Uzmimo najpre jedan primer iz obicnog govora. Muz se dogovara sa zenom da li da se presele u drugi stan ili da ostanu u istom. U toku tih dogovora muz iznenada bude hitno pozvan u vojsku. On kaze:"Ostani u tom stanu dok ne dodjem iz vojske. Da li ovo "ostani dok ne dodjem" znaci da ce se oni bas obavezno preseliti u drugi stan kad on dodje iz vojske? Ko god razume duh srpskog jezika i logicki smisao izraza videce da ta muzeva izjava niposto ne znaci bas obavezno preselenje kad se bude vratio. Mozda ce se preseliti, a mozda i nece. O tom potom. Videce se kad se muz vrati iz vojske. Evo i nekih primera iz Biblije. Bog govori kaznjenom Adamu:"Sa znojem lica svojega jesces hleb, dok se ne vratiz u zemlju od koje si uzet"(1.Mojs.3,19). Bilo bi krajnje nelogicno tvrditi da te reci znace da ce Adam kad se vrati u zemlju jesti hleb bez znoja. "rece Gospod Gospodu mojemu sedi meni s desne strane dok ne polozim neprijatelje tvoje za podnozje nogama tvojima"(Ps.110,1). Zar bi bilo logicno tvrditi da ove reci znace sedenje s desne strane samo dotle, a dalje ce sedeti s leve strane?! Spasitelj govori svojim ucenicima pred svoje vaznesenje:"I eto, ja sam s vama do svrsetka veka"(Mt.28,20). Drugim recima to znaci:"Ja sam s vama dok ne dodje svrsetak veka". Znaci li to da posle tog dogadjaja nece vise biti s njima Svakako ne znaci. On ce i dalje biti s njima, sto vidimo iz direktnog svedocanstva Sv.pisma koje kaze da cemo posle svrsetka veka biti odneti u susret Gospodu i tako cemo "svagda s Gospodom biti"(1.Sol.4,16-17). Kao sto u navedenim primerima ono "dok ne" ne mora da oznacava obaveznu promenu posle odredjenog roka, tako ni ovde u Evandjelju, onaj izraz "dok ne rodi sina" ne mora da znaci da je promena u odnosima posle tog roka obavezno nastupila, i da je Josif svoj dotadasnji stav promenio posle rodjenja Isusovog. Dakle, sektaski "dokaz" o prirodnom bracnom zivotu Josifa i Marije posle rodjenja Isusovog, zasnovan na tvrdnji "to se podrazumeva iz izraza dok ne rodi sina", ne vredi nista. Ne podrazumeva se! Ostaje nam da se obratimo psihologiji. Evandjelje tvrdi da je "Josif bio covek pravedan"(Mt.1,19). Kao pravedan, sigurno je bio i Bogu poslusan. Ako mu je Bog preko andjela u snu jasno otkrio sta se sve desilo, i ako mu je objasnio sta je i ko je Marija, i kakva je Bozja namera sa njom i sa njihovim brakom, Josif bi morao biti pravi monstrum od coveka ako bi i posle toga ostao pri svojoj prvobitnoj nameri i pri svome prvobitnom shvatanju ovoga braka sa Marijom. A u tom slucaju Evandjelje ne bi moglo reci za Josifa da je bio "covek pravedan", nego pohlepan i pohotljiv. Evandjelje medjutim ne samo sto tvrdi da je on bio "covek pravedan", nego i da je poslusao savet andjela Gospodnjeg i postupio kao sto mu bi kazano. Dakle, sve to nas uverava da je brak Josifa i Marije bio ono sto pravnici nazivaju coniugium ratum, sed non consumatum: pravnicki zakonski sklopljen, ali telesno ne izvrsen. Pitanje o Hristovoj braci i sestrama Pa ako je to tako, vele sektasi, otkud onda Bogorodici vise dece? Zasto evandjelist Luka kaze da je Marija u Vitlejemu rodila svojega "sina prvenca"? Prvenac je po sektaskoj logici samo onaj posle koga se rode jos nekoliko dece. Tako to "naucno" tvrdi i Renan. A da je takvo zakljucivanje ispravno, svedoci evandjelist Matej koji navodi i broj imena ostale Marijine dece(Mt.13,55). Kad covek povrsno procita ove evandjelske tekstove dobije utisak da su sektasi zaista u pravu. Medjutim, ozbiljno i oprezno udubljivanje u te tekstove pokazuje nam da je taj utisak vrlo varljiv. Mi danas vise vodimo racuna o tome da li je neko jedinac nego da li je prvenac. "Jedini u majke", "jedince mamino", "jedini tatin sin", to je ideal mnogih danasnjih brakova. U doba kad je Evandjelje pisano, imati samo jedinca, to nije predstavljalo za porodicu nikakvu osobitu cast i srecu. To je bilo kao neka vrsta "utesne negrade". Srecan je i blagosloven pred Bogom onaj koji ima mnogo dece. Otuda je uvek bio naglasak na prvencu, a ne na jedincu. Prvenac je imao izuzetna prava koja ostala deca nisu imala. On je naslednik ocevog blagoslova. Otuda je rec "prvenac" predstavljala neku vrstu pocasti kojom se istice neka licnost. Zato je svaki prvorodjeni sin bio prvenac bez obzira hoce li on ostati jedinac, ili ce naknadno dobiti jos kojeg brata i sestru. On i kao jedinac uziva sva prava prvenca. To je ono sto su ljudi evandjelskog doba smatrali toliko vaznim da se nicije prvenastvo nije precutkivalo, nego se isticalo. Recimo to u obliku logickog suda: Svaki prvenac, ne mora biti ujedno i jedinac. Ali svaki jedinac je ujedno i prvenac. I posto se prvenastvo isticalo kao vazan podatak o nekoj licnosti, to onda Evandjelist sasvim prirodno konstatuje da je Isus Marijin prvenac. Iz toga pak sledi da naziv "prvenac" za Isusa jos ne dokazuje da je Marija i osim njega imala druge dece. Napomenimo ovde uzgred da je Isus zaista prvenac ne samo u smislu primogeniture, nego i u Bozjem planu spasenja. "On je glava tela Crkve: On je pocetak, prvorodjeni iz mrtvih"(Kol.1,18: 1.Kor.15,20). On je "prvenac medju mnogom bracom"(Rim.8,29), jer je On "prvorodjeni svet stvorenja"(Kol.1,15). U tom smislu Hristos je takodje prvenac. Zato se i peva u crkvi:"Hristos ot mertvih vosta nacatoh usopsih. Pervotozden tvari i sodjetelj svjeh bivsih"(Hristos ustade iz mrtvih, pocetak vaskrsenja(tj.prvi koji je vaskrsnuo, prvenac iz mrtvih). On je prvorodjen pre svake tvorevine i sozdatelj svega sto postoji"). Pa ako je to sve tako-vele sektasi-zasto onda evandjelist pise da je Marija imala vise dece, i nabraja ih poimence?(Mt.13,55). Gde pise da su to bila Marijina deca?! To nigde ne pise! Matej kaze samo to da su spomenute licnosti bile Hristove sestre i braca, kako su to mislili stanovnici grada Nazareta. I nista vise. Pa to je isto, to je dovoljno. Ako su bili Hristova braca i sestre onda su bili i Marijina deca, deca Isusove majke-vele sektasi. To ne mora da bude! Moze neko imati sestre i bracu koji nisu deca njegove majke, nego deca njegovog ova iz prvog braka. Zar ne bi bilo moguce-kad evandjelist vec ne kaze da su te licnosti bile Marijina deca- da su onda bile Josifova deca iz njegovog prvog braka? Ili mozda pobocni rodjaci Isusovi bilo sa materine, bilo sa Josifove strane? To je nemoguce, vele sektasi, jer oni se u Evandjelju ne nazivaju Isusovim rodjacima nego bas bracom i sestrama. Zasto bi bilo nemoguce? U srpskom jeziku postoje tacni nazivi za svaku vrstu, cak za svaku nijansu srodstva. Zapadni narodi, medjutim, nemaju takvo bogatstvo reci da bi izrazili svaku vrstu srodstva sasvim strogo. Kod nas je ujak ujak, a stric stric, a teca teca. Na zapadu je sve to "Onkel". Jevreji takodje nemaju veliko bogatstvo u recima kojim se izrazava srodstvo, ili bar nisu vodili stogo racuna o stepenima srodstva. Iz Biblije znamo da je Avram Lotu bio stric, i to pravi, rodjeni neposredni stric, to jest rodjeni brat njegovog oca Arana (1.Mojs.13,. Dakle,"braca"su, ali ne u bukvalnom smislu reci nego u nekom sirem znacenju te reci. Sv.pismo ne postavlja nikakvu smetnju da i Isusovu bracu i sestre shvatimo u tom sirem smislu reci, u smislu bliskih ili cak i daljih rodjaka. Pa da, vele sektasi, ali sve to jos ne iskljucuje mogucnost da su Isusova braca i sestre ipak Marijina deca. Ipak, ima nesto sto osporava i to definitivno osporava tacnost sektaskog umovanja. To je pre svega cinjenica da ih evandjelist nigde ne naziva Marijinom decom, a osim toga jos jasnije protiv sektaske tvrdnje govori evandjelist Jovan. On je jedini od ucenika stojao pod krstom na kojem je Spasitelj bio raspet, pa nam dogadjaj saopstava kao ocevidac. Po njegovom svedocanstvu tu je pod krstom stojala i Mati Isusova. "A Isus videvsi majku i kraj nje ucenika koga je ljubio, rece majci: zeno, eto ti sina. Zatim rece uceniku: eto ti majke. I od onoga casa uze je ucenik sebi(Jn.19,26-27). Iz tih Spasiteljevih reci upucenih Majci sledi dalekosezan zakljucak. Sledi zakljucak da Njegova mati nije imala druge dece osim Njega, jer da ih je imala ne bi je njen Sin ostavljao na staranje svome uceniku, niti bi ona pristala da napusti svoju decu pa da ode kod Jovana koji joj nije bio nikakav rod. Dakle, Mati Isusova niti je bila u stvarnom fizickom braku sa Josifom, niti je osim Isusa imala jose neko dete. Ta istina Crkvi je poznata bila oduvek iz Sv.predanja, a ta istina sledi i iz Svetog pisma. Naziv Mjaka Bozja i Bogorodica Sektasi ne upotrebljavaju nijedan od ova dva naziva, izgovarajuci se da tih naziva nema u Svetom pismu. Baptisticki propovednik Simo Ralevic cak tvrdi da je Marija na koncilu u Efesu proglasena Majkom Bozjom. Njegova tvrdnja nije tacna ni istorijski ni biblijski. Tacno je samo to da rec "Bogorodica" ne postoji u Svetom pismu. No, ako ne postoji sam izraz, postoji pojam. Kao sto smo vec konstatovali napred, ne postoji u Svetom pismu ni izraz religija, ni moral, ni etika, pa se ipak ne moze reci da Biblija o tim pojmovima uopste ne govori. Izraz Bogorodica je bogoslovski izraz i u njemu je izrecena citava sustina hriscanstva. Hriscanstvo nije neka filosofska teorija kakvog nazaretskog drvodelje, kao sto je panteizam filosofije Gerlickog obucara Jakoba Beme. Hriscanstvo je evangelije, to jest blaga ili radosna vest o spasenju ljudskog roda kroz ovaplocenje, stradanje, vaskrsenje, vaznesenje Isusa Hrista, ovaoplocenog drugog lica Svete Trojice, ili Boga Sina. Prema tome, hriscanstva kao religije ne moze biti bez bogovaplocenja. A ni bogovaplocenja bez Bogorodice. Prema tome, ko priznaje da je Isus iz Nazareta ovaploceni Bog Sin, drugo lice Svete Trojice, taj za Njegovu Mater moze naci jedini odgovarajuci naziv: Bogorodica, ili Majka Bozja, ili Majka Gospodnja. Ako se sektasi ustrucavaju da upotrebe te nazive, nego se ogranicavaju samo na obican naziv njenog licnog imena Marija, onda time pokazuju da ne veruju u Bozanstvo Hristovo, u bogoovaplocenje. A osporavati tu centralnu istinu Evandjelja, to znaci biti jeretik. Tako je carigradski arhiepiskop Nestorije osporavao naziv Bogorodica i Mati Bozija, a predlagao je naziv Hristorodica. Na saboru u Efesu bio je zbog toga osudjen kao jeretik. Verovatno zbog toga Simo Ralevic misli i tvrdi da je "Marija na saboru u Efesu nazvana "Mati Bozija". Sabor je samo konstatovao da je izraz Bogorodica, koji je postojao jos od ranije, potpuno ispravan, pravoslavan. Inace naziv Majka Bozja, ili Mati Gospodnja je potpuno biblijski izraz. On potice od Jelisavete, majke Sv.Jovana Krstitelja. Koliko znamo iz Evandjelja, Jelisaveta je bila prva licnost koja je Svetu Djevu Mariju nazvala Majkom Gospodnjom. A sto je ovde od izuzetne vaznosti, Jelisaveta to nije ucinila na svoju ruku, nego "ispunivsi se Duha Svetog". Izvestaj evangelista Luke glasi:"Kada Jelisaveta cu Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, I NAPUNI SE DUHA SVETOGA JELISAVETA, te povikne iz glasa i rece: blagoslovena si ti medju zenama i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da MAJKA MOGA GOSPODA dodje k meni?"(Lk.1,41-43). Dakle, po svedocanstvu Svetog pisma Duh Sveti naziva Svetu Djevu Mariju BLAGOSLOVENOM i MAJKOM GOSPODA. Andjeo Blagovesnik takodje je naziva blagoslovenom, a sektasi je nazivaju prosto Marijom. I jos pri svem tom tvrde da veruju Svetom pismu "ispravno", a ne sujeverno! Molitveno postovanje Svete Bogorodice Sveto pismo ne govori o Svetoj Bogorodici mnogo ni cesto. Ali iz onoga sto nam kaze, sledi jasno i nedvosmisleno da je Bog njoj ukazao izuzetno veliku cast: ucinio ju je najvecim ljudskim ucesnikom u tajni spasenja roda ljudskog jer se kroz nju ovaplotio Sin Bozji. Njena licnost je posluzila kao kakva vrata, kao kakva kapija kroz koju je prosao Car nebeski dolazeci u ovaj svet. Figurativno, slikovito govoreci ona je slicna lestvici nebeskoj koju je Jakov sanjao. Ona je kao zvezda koja najavljuje dolazak Sunca pravde Gospoda Isusa Hrista. Sva ta poredjenja i slike i figure obilato su koristili crkveni pesnici u pesmama koje proslavljaju Svetu Bogorodicu. Te biblijske slike citaju se u crkvi kao parimeji uoci Bogorodicinih praznika. Sektasi na sve to kazu: to je mnogobostvo! Vi obozavate Mariju pokraj jedinog Boga. Uzaludno je objasnjavati im da izmedju bozanstva i postovanja postoji ogromna razlika. Nikad nikome od pravoslavnih nije pala na pamet misao da je Sveta Bogorodica neko bozanstvo. Nikad je nismo nazivali boginjom. Nikada joj nismo pripisivali bozanska svojstva. Uvek smo bili svesni da je ona ljudsko bice, pravo ljudsko bice, ali ljudska osoba koju je Bog uzvisio tolikim milostima i pocastima kakve nisu doziveli ni heruvimi ni serafimi. Ona je postala Majka Bozja, a niko od heruvima ili serafima tu cast po prirodi stvari ne moze doziveti. Zato je najcesci nacin kojim proslavljamo Svetu Bogorodicu izrazen u pesmi "Zaista je dostojno nazivatei blazenom Tebe Bogorodicu, uvek blazenu i najneporocniju, i mater Boga nasega. Casniju od heruvima i nesravnjeno slavniju od serafima. Tebe, pravu Bogorodicu, koja si natprirodno rodila Rec Bozju mi velicamo". U toj pesmi ne samo sto nema nista neevandjelsko nego je svaka njena rec zasnovana na Svetom pismu. Ali, Sveto pismo nigde ne kaze da se treba moliti Mariji-vele sektasi. Treba se moliti samo Bogu. Zaista, Sveto pismo nigde nije izdalo neku izricitu zapovest da se Bogorodici moraju prinositi molitve. Ali takva zapovest nije ni potrebna. Svakom coveku koji shvati duhovnu velicinu Majke Bozje bice samo po sebi jasno kako da se prema njoj ophodi, da li da je velica kao casniju od heruvima i nesravnjeno slavniju od serafima, ili da je smatra samo za obicnu Mariju, "divnu i poboznu Jevrejku"-jedno od mnogih Marija, i jednu od mnogih "divnih i poboznih Jevrejki", kakva je an primer bila njena tetka Jelisaveta, ili Ana mati Samuilova, mati Mojsijeva i mnoge druge znane i neznane Jevrejke. Uostalom, ako nije izdata zapovest da je molitveno postujemo, izreceno je jedno dalekosezno prorostvo da ce nju zvati blazenom svi narastaji-svi osim sektasa. To prorostvo izrekla je sama Bogorodica, jer je jasno shvatila dalekoseznost dogadjaja o kojem joj je blagovestio andjeo Bozji. Ona je to izrekla u onoj divnoj himni:"Velica dusa moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu spasitelju mome, sto pogleda na poniznost svoje sluziteljke. Jer, gle, od sada ce me svi narastaji zvati blazenom.(Lk.1,46-4. I zaista to je prorostvo koje se ostavrilo na ocigled celog sveta. U vreme kad ga je Bogorodica izrekla svako je u to mogao sumnjati, a zluradi i pakosni mogli su se cak i podsmevati. Danas svako mora ostati zadivljen pred ostvarenim prorostvom jedne neznatne devojke koju tada niko osim rodjaka i komsija nije ni poznavao. Jos nesto. U Svetom pismu je zapovedjeno da se molimo jedni za druge, jer usrdna molitva pravednika mnogo moze pomoci(Jak.5,16). Ove reci Sv.pisma primenjuju i sektasi. I oni se mole jedni za druge verujuci da ce Bog ispuniti njihove molitve. To je lepo s njihove strane i pohvalno. Jedino je nelogicno, zasto veruju da ce Bog ispuniti samo njihove molitve koje uznose jedni za druge, a nece ispuniti i molitve svoje Majke koje ona prinosi za nas. Ako su Bogu ugodne molitve pravednika, a Sv.pismo kaze:"Gospod cuje molitvu pravednika"(Pr.15,29), onda mu svakako biva ugodna i molitva najcistije ljudske osobe, Majke Njegove. Protiv ove sasvim logicne vere, da molitve Svete Bogorodice mogu da budu vrlo delotvorne, sektasi se zaklanjaju za svoju veru da je Bogorodica mrtva kao i svi pokojnici te da ona niti moze nase molitve cuti, niti ih moze Hristu saopstiti. Pitanje o zivotu posle telesne smrti raspravljacemo kad na to dodje red. Za sada mozemo reci samo toliko da iskustvo hriscanskog sveta u toku skoro dve hiljade godina hriscanske istorije svedoci da je Sveta Bogorodica mnoge i mnoge molitve cula i uslisila. Preme svemu recenome, stav sektasa prema Svetoj Bogorodici je potpuno u suprotnosti sa Biblijom i sa faktickim stanjem stvari, jer "Marija mjka Isusova"-da se izrazimo sektaskom termonologijom-nije samo Marija kao svaka druga Marija, niti je samo "divna i pobozna Jevrejka" kako je nazivaju sektasi, a nije takodje ni prirodna telesna supruga pravednog Josifa, a isto tako nije ni nalik na Dijanu ili Izidu ili Astratu i razne druge mnogobozacke boginje, nego je ona po svedocanstvu Svetog Duha Mati Gospodnja (Lk.1,41-43), dakle prava Bogorodica (suscaja Bogorodica) pomocnica hriscana i svih onih koji joj se u nevolji molitveno obracaju.Ako jereticima to nije dosta, onda neka nam pokazu gde je u Sv.pismu zabranjeno da je postujemo! MOLITVENO POSTOVANJE SVETITELJA Kao sto sektasi odricu molitveno postovanje Majci Bozjoj, tako isto odricu molitveno postovanje i priznavanje svetitelja. Za njih to nije nista drugo nego obicno mnogobostvo i gazenje Prve Bozje zapovesti koja-kao sto znamo-glasi:"Ja sam Gospod Bog tvoj nemoj imati drugih bogova osim mene". Njihov prigovor nama pravoslavnima bio bi opravdan samo tada, kad bismo mi pravoslavni smatrali svetitelje za bogove i kad bismo im ukazivali bozansko postovanje ili obozavanje. Medjutim, ne samo zvanicna crkvena dogmatika, nego ni najprimitivnije pravoslavne narodne mase ne shvataju to tako kao sto nem sektasi podmecu. Niko od nas pravoslavnih nikada nije ucio ni tvrdio ni govorio ni verovao da su sv.Georgije, sv.Vasilije, sv.Sava i ostali svetitelji neka bozanstva, niti da imaju bozanske osobine, bozansku silu i bozansku moc. Mi iz iskustva verujemo i znamo da su mnogi svetitelji imali dar cudotvorstva, ali nikad nismo ni ucili ni mislili da oni ta cudesa cine svojom licnom silom, nego cudesa cini Bog preko njih da bi nam pokazao svetitelje kao primer vere i poboznosti. Skoro svaka pesma posvecena nekom svetitelju, bilo tropar, bilo kondak, bilo neka stihira, hvale i proslavljaju svetiteljevo stradanje ako je bio mucenik, ili njegove trudove u propovedanju istine Hristove ako je bio apostol ili ucitelj Crkve, ili njegove podvige i dobra dela ako je bio podviznik. Ni jedna jedina crkvena pesma ne spominje ni najbledju aluziju na to da je doticni svetitelj toboz isto sto i Bog. To nam sektasi prosto bezobrazno podmecu. Svetitelji nisu bogovi! To je nas pravoslavni stav! Cak i kad cine cudesa to Bog kroz njih cini. Tako u mnogim troparima i pise zavrsetak:"Slava davsemu tebje krjepost slava vjencavsemu tja, slava djevstvujuscemu toboju svjem iscjeljenija" to jest:"Slava Onome koji ti je dao snagu, slava Onome koji te je ovencao, slava Onome koji kroz tebe cini svima isceljenje". A celo nase molitveno obracanje svetitelju svodi se na to da molimo svetitelja da se i on moli Bogu za spasenje dusa nasih. Tako na primer tropar Svetom Savi, posto iznese sve zasluge svetiteljeve za njegova duhovna ceda i za otacastvo, zavrsava se recima:"postujuci te, molimo te moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost". Ako znamo da nas Sv.pismo upucuje da se molimo Bogu jedni za druge(Jak.5,16), i ako znamo da i sam apostol Pavle pise Jevrejima "Molite se Bogu za nas... Utoliko vise molim vas da to cinite da bih vam brze bio vracen."(Jevr.13,18-19), onda je jasno da to nije protivbiblijski postupak, nego bas u skladu sa Biblijom. Prema tome, kad se mi molitveno obracamo svetiteljima da se mole za nas, mi ne samo sto ne cinimo nikakav greh time, nego upravo ispunjavamo Sveto pismo. Apostol Pavle pise Filipljanima da se s radoscu moli za njih u svakoj svojoj molitvi (Fil.1,3-4). Zasto se onda ne bi molio i za nas, ako ga zamolimo?! A da Bog uslisava molitve svetih, to ne samo da je blizu svake zdrave pameti, nego o tome imamo neposrednu potvrdu u Svetom pismu. Sam Bog obecava Avimelehu da ce uslisiti Avramovu molitvu za njega da mu se oproste gresi (1.Mojs.20,7). Na molbu Avrama Bog je bio spreman da postedi cak i Sodom i Gomor od kazne, samo da se u tim gradovima naslo bar deset pravednika (1.Mojs.18,23-33). Mojsijeva molitva Bogu spasla je izrailjski narod od stroge Bozje kazne (2.Mojs.32,7-14). Prorok Ilija se molitvom obraca Bogu da ozivi umrlog sina udovice u Sarepti Sidonskoj i Bog mu uslisi molitvu (1.Car.17,17-23). Na molitvu proroka Ilije "oganj s neba" spalio je postavljenu zrtvu (1.Car.18,30-3, na njegovu molbu Bog posle tri i po godine suse pusta obilnu kisu (1.Car.17,1:18,1-45). Bog kaze da ce uslisiti molitvu Jovovu za njegove prijatelje, jer je Jov pravedan (Jov.42,. U Svetom pismu Novog zaveta vidimo da apostoli na molbu pojedinih ljudi svojim molitvama Hristu, a silom Hristovom, cine cudesna isceljenja. Cak i vaskrsenja mrtvih. Na molbu svoje Majke Spasitelj pretvara vodu u vino u momentu kad je "dosao njegov cas" i time izbavlja domacina od neugodnosti pred gostima (Jn.2,1-11). Na molbu svojih ucenika Spasitelj uslisava vapaj zene Hananejke (Mt.15,21-2. Apostoli Petar i Jovan silom Hristovom isceljuju uzetog hromog coveka koji bese prosio kraj hramovnih vrata u Jerusalimu (Dap.3,1-16). Petar silom Hristovom isceljuje Eneja i vaskrsava Tavitu (Dap.9,32-41). Apostol Pavle silom Hristovom vaskrsava mladica Evtiha u Troadi (Dap.20,9-10),a u Filipima imenom Hristovim isteruje zlog duha vracarskog iz jedne robinje (Dap.16,16-1. Apostol Jakov savetuje bolnim hriscanima da pozovu prezvitere crkvene da se mole za bolesnike i da ga pomazu uljem pa ce mu molitva vere pomoci i Gospod ce ga isceliti (Jak.5,14-15). Svi ti primeri svedoce da Sveto pismo-obratno od ucenja sektasa- sasvim ozbiljno tvrdi da molitve svetitelja pomazu onima za koje se oni mole. A to je saglasno i sa obecanjem Spasiteljevim da ce "onaj koji veruje u mene ciniti dela koja ja cinim, cinice i veca od ovih" (Jn.14,12). Ovo obecanje Spasiteljevo ispunilo se i ispunjava se na njegovim ucenicima, kako videsmo iz Svetog pisma, a kasnije se ispunjavalo i na svetiteljima kroz celu istoriju Crkve. Dabome, sektasi ce se i opet zakloniti za onu svoju vec iskrzanu tvrdnju da ono sto su cinili svetitelji nije zapisano u Svetom pismu, a oni eto "veruju samo Pismu", samo reci Bozjoj! Zaista besmislen zahtev! Kao da je cela istorija Crkve i celog sveta zapecacena onog dana kad je napisana poslednja knjiga Svetog pisma! Kao da je time stavljena tacka na sve dogadjaje i nista se vise u svetu nece dogadjati u ime Hristovo nego samo ono sto je zapisano u knjigama Svetog pisma! Drzati se takvog principa, to upravo znaci biti protiv Svetog pisma, jer ono ne samo sto nigde ne tvrdi da se Hristova cudesna dela nece vise nikad ponoviti, nego naprotiv bas to potvrdjuje da ce oni koji budu verovali u Hrista ciniti dela koja je cinio i On, pa cak i veca. I zaista, nigde u Evandjelju nije receno da je senka Hristova nekoga izlecila, a knjiga Dela apostolska tvrdi da su iznosili bolesnike da bi makar senka Petrova osenila nekog od njih (Dap.5,15). Za apostola Pavla je zapisano da je "Bog-preko Pavlovih ruku-cinio neobicna cuda, tako da su i ubruse za znoj i kecelje sa njegovog tela odnosili na bolesnike i bolesti su ih ostavljale i zli dusi su izlazili iz njih"(Dap.19,11-12). Na sve ovo sektasi kazu da "cudesa nisu nepogresiv znak Bozje prisutnosti" pa pokusavaju da se zaklone za Spasiteljeve reci upucene gresnicima:"Mnogi ce mi reci u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgonili demone, i u tvoje ime mnoga cuda ucinili? I tada cu im izjaviti: nikada vas nisam upoznao, odlazite od mene vi koji cinite bezakonje".(Mt.7,22-23) No, kad se procita ceo tekst koji je u vezi sa ovim recima, vidi se jasno da se to ne odnosi na prave svetitelje i na prava cudesa, nego na lazne svetitelje, koji samo imaju obrazinu poboznosti, na lazne proroke koji toboz znaju kad ce biti drugi dolazak Hristov pa o tome "prorokuju" i "pripremaju" svet za taj drugi dolazak, i na one koji cine lazna cudesa, opet u ime Hristovo kao sto ce ciniti i sam Antihrist i njegove sluge (2.Sol.2,3-12). A pravi svetitelji nisu sluge antihristove nego Hristove, i postujuci njih mi preko njih postujemo samog Boga, jer Sv.pismo kaze da je divan Gospod u svetiteljima svojim (2.Sol.1,10-12). Jedan je posrednik Da bi dokazali da nase molitve upucene Majci Bozjoj i svetiteljima nisu u skladu sa Svetim pismom sektasi cesto citiraju reci apostola Pavla:"Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmedju Boga i ljudi, covek Isus Hristos" (1.Tim.2,5). Takodje se pozivaju i na reci sv.Jovana Bogoslova: "Decice moja, pisem vam ovo da vi ne zgresite. Ako ko zgresi, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika" (1.Jn.2,1). tome dodaju i reci iz Poslanice Rimljanima (8,34):"Ko je taj koji ce ih suditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i sta vise vaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas?" Eto, vele sektasi, pokraj tako jasnih reci Svetog pisma molitveno obracanje Mariji i svecima potpuno je izlisno. Oni nemaju nikakva prava da budu posrednici izmedju nas i Boga. Posrednik je samo jedan, Isus Hristos i on se moli za nas. Ovakvo sektasko umovanje je pogresno i sa logicke i sa biblijske tacke gledista. Sa logicke tacke gledista to je tipican primer za pogresan dokaz koji dokazuje vise nego sto dokazivacu treba. Jer, ako zajedno sa sektasima kazemo da su molitve svetitelja izlisne pokraj posrednistva Hristovog, onda su izlisne i sektaske molitve za njihovu decu, roditelje i prijatelje. A oni takve molitve ipak citaju. Sa biblijske tacke gledista taj sektaski dokaz je nepravilan jer previdjaju da je Hristovo posredovanje pred Ocem nebeskim za nas nesto sasvim drugo nego svetiteljske molitve. Da su sektasi produzili da citaju citate koje su nam naveli, onda bi jasno videli tu istinu. Hristovo posrednistvo se sastoji u tome sto je "samoga sebe dao kao otkup za sve" (1.Tim.2,6). "On je zrtva pomirenja za nase grehe, ne samo za nase nego i za grehe celog sveta" (1.Jn.2,2). U tome smislu On je zaista jedini posrednik izmedju Boga i ljudi, jer takvu zrtvu pomirenja niko osim Njega nije prineo. Zato nama ne pada ni na kraj pameti pomisao da su Majka Bozja ili svetitelji stradali za nase iskupljenje. Mi njih i ne molimo da nam oni budu Iskupitelji i Spasitelji mesto Hrista, nego da kao pravedniji od nas prinesu svoje molitve Bogu da nas On svojom miloscu spase. Tacno onako kao sto je sam Bog savetovao Jovovim prijateljima nek mole Jova da se moli Bogu za njih pa ce Bog tu molitvu uslisiti jer je Jov pravedan (Jov.42,. Na sve to sektasi odgovaraju ono sto smo vec spomenuli: primeri koji su navedeni iz Biblije ticu se svetitelja dok su jos bili zivi, na zemlji, a ne posle njihove smrti. Oni su mrtvi i prema tome niti nas cuju, niti su u stanju da nase molitve sprovedu i prenesu Bogu. Da su sveta lica o kojimo je bilo reci u vom clanku zaista otisla iz ovog sveta to je tacno. No ne treba zaboravljati na reci Spasiteljeve da "Bog nije Bog mrtvih nego zivih" (Mt.22,32). I te Njegove reci odnose se bas na Avrama, Isaka i Jakova koji u to vreme kao du ove reci izrecene vise nisu bili medju nama na zemlji, jer "ako zivimo, ako umiremo, Gospodnji smo" (Rimlj.14,. Da se pokojnici i posle telesne smrti mogu secati nas na zemlji svedoci Sv.pismo, jer apostol Petar pise hriscanima: "nastojacu da se vi i posle moje smrti svagda secate ovoga" (2.Petr.1,15). On je ove reci piso pred smrt, tako pise u njegovoj Poslanici. Pa posto zna da mu je smrt blizu kako ce on "nastojati" da se njegovi verni i posle njegove smrti secaju njegove nauke koju im je predao, ako ni njega samog ne bude nigde bilo posle smrti? |
|
KAKO JE BOGU IME? Smesno pitanje, zar ne? Pa i jeste! Ne samo smesno, nego i glupo i donekle blasfemicno. Ali njega I ne postavljamo mi, pravoslavni, nego Jehovini svedoci. Oni stalno naglasavaju kako samo oni medju hriscanima znaju da upotrebe pravo Bozje ime (dodatak prepisivaca(mrav):uostalom svaka sekta ima 1 ili 2 stvari koje su razlog njenog postojanja i cime se gorde da imaju”punu istinu”.Tako ce ti adventista pricati samo o suboti i sl.), a “nazovi crkva” i “nazovi hriscani” cak ni to ne znaju. Za to pitanje oni su zainteresovali cak i muslimane, pa je pisac ovih redova prilikom putovanja u Kraljevo cuo u vozu od jednog muslimana Siptara bas to direktno pitanje. Rece mi covek: Svako mora da ima svoje ime, a kako je ime Bogu? Osetio sam odmah otkud vetar duva pa sam ga zapitao otkud mu pada na pamet takvo pitanje. Odgovorio je da ga je cuo od Jehovinih svedoka u fabrici gde je radio. Onda je i sam odgovorio da je Bogu ime Jehova. Dakle, ni Alah, ni Bog nego bas Jehova, kao sto je nekom coveku ime Petar, ili Jovan, a ne covek. Sta odgovoriti na to pitanje? a) Svaki covek mora da ima svoje licno ime, jer u svetu postoji mnogo ljudi. Kad bi postojao samo jedan covek u celom svetu, njemu ne bi bilo potrebno nikakvo licno ime jer bi njegovo bice bilo odredjeno u odnosu na druga bica ovoga sveta samom nazivom "covek". Naseg praroditelja, biblijskog Adama, mi zovemo Adam i zamisljamo da mu je to licno ime. I zaista ono jeste njegovo licno ime u odnosu Adama prema ostalim ljudima koji su se pojavili u svetu posle njega. Ali, u sustini, dok je bio sam, njegovo ime Adam znacilo je isto sto i covek, jer Biblija kaze da ga je Bog nacionio od zemlje, a zemlja se jevrejski kaze "ha adamah". Dakle, Adam znaci otprilike "zemnorodni","covek"(homo)i "zemlja"(humus)vrlo su slicni. Adam je svoju zenu nazvao "covecica" jer je uzeta od coveka(1.Mojs.2,23). Kasnije joj je dao ime Eva zato sto je ona mati svima zivima (1.Mojs.3,20). Dakle, ime je oznaka (nomen est omen). Njihova licna imena su ipak u osnovi zajednicke imenice. U sustini, svaki covek je "adam" jer je svaki zemnorodni, "homo" je od "humusa". I svaka zena je "covjecica", pa u izvesnom smislu je svaka zena "eva", jer je svaka zena, makar potencijalno mati zivima. Slicna situacija je i kad je rec o Bogu i Njegovom nazivu ili imenu. Ako podjemo od mnogobozackog gledista, onda je "bog" zajednicka imenica kao i imenica "covek" pa u tom slucaju rec "bog" mora se pisati malim slovom i dodati licno ime nakog boga. Na primer: bog Jupiter, Zevs, Perun, Indira, Brama ili bozica Junona, Amatersu i tako redom. Dakle, samo pod pretpostavkom da ima vise bogova, onda je nuzno znati ime nekog posebnog boga o kojem je rec. Ako jehovisti smatraju da Bog mora imati i neko licno ime, onda oni principijelno polaze sa mnogobozackog stanovista pa neka ne prigovaraju nama da smo mi mnogobosci. Cujmo opet sta kaze Biblija Posto je starozavetna Biblija napisana na jevrejskom jeziku, to su u njoj upotrebljeni razni nazivi za Boga: Elohim, Jahve(Jehova), Adonaj, El Sadaj. To su bili jevrejski nazivi za Boga, kao sto i u ostalim jezicima postoje paralelni nazivi: Bog, Gospod, Svevisnji, Svesilni itd. Svaki od tih oznacava neko Bozje svojstvo, prema tome svako od tih naziva primenjeno je ono pravilo da je ime oznaka (nomen est omen). Stari Jevreji, iako su bili jednobosci, ipak su ime Jahve ili po starom svakako pogresnom citanju Jehova, uzimali kao Bozje licno ime za razliku od ondasnjih mnogobozackih Bogova. Bog se ne zove Marduk, ni Dagon, ni Amon nego Jahve! Bozje ime toliko je sveto da se ono ne sme uzalud upotrebljevati, kao sto i glasi treca zapovest Bozja (2.Mojs.20,7). Ne zamo Bog kao bice, nego i samo ime Bozje je sveto sto je naglaseno vise puta u Svetom pismu Starog zaveta (3.Mojs.20,3 22,2 22,32 1.Dnevn.16,10 29,16 Ps.33,21 99,3 103,1 106,47 111,9 135,1-3). Jevreji su vremenom tu zapovest o postovanju svetog imena Bozjeg toliko strogo bukvalno shvatili da su izbegavali uopste da spominju Njegovo ime direktno, nego vise opisno. Profesor Glumac nam je na casu Starog zaveta ispricao ovaj slucaj. U vinkovackoj sinagogi on je primetio natpis na jednim vratima, razume se na jevrejskom jeziku. U prevodu natpis je znacio: "Ovo su vrata za "dalet"". Nije odmah mogao da shvati znacenje toga. Posle krace pauze, kao strucnjak za Stari zavet i jevrejski jezik, resio je tajnu. Jevrejsko slovo koje se zove "dalet" ima brojnu vrednost 4. Znaci: "ovo su vrata Onoga cije se ime pise sa cetiri slova: "J H V H". Prema tome, onaj natpis je znacio: "Ovo su vrata Jahveova", ili: "Ovo su vrata Gospodnja". Toliko su daleko stari Jevreji isli u opreznosti da ne izgovore ime Bozje! Jehovisti ni blizu ne pokazuju toliko cuvanje u izgovaranju toga imena. Oni su se prozvali Jehovinim svedocima i time navalice omogucili sto cesce izgovaranje ime Jehove. Treba ovde naglasiti da su oni po svojoj prilici pogresno procitali to Bozje ime. U srednjem veku naucnici su ona cetiri jevrejska slova JHVH zaista citali "Jehova". Docnije su strucnjaci za jevrejski jezik utvrdili da to treba citati "Jahve", a ne Jehova. Medjutim jehovisti su ostali pri onom pogresnom nacinu citanja, smatrajuci da je mozda i to citanje pravilno. "Onaj koji jeste" Bog nije ni Jevrejin ni Srbin ni Rimljanin, niti ikoje nacije. Prosto naprosto On je Bog, Otac svih ljudi i naroda. Zato svaki narod na svom jeziku moze da izgovara ime Bozje. Biblija nigde ne kaze da se Bog mora zvati i imenovati bas jevrejskim nazivom "Jehova" ili "Jahve". Sveto posmo kaze: Hvalite Gospoda svi narodi, slavite ga sva plemena" (Ps.117,1). Svakako nece ni Jehovini svedoci tvrditi da nas to Biblija upucuje da bas svi narodi na svetu slave Gospoda na Jevrejskom jeziku! Zar srpska rec "Gospod" nije dovoljna da izrazi njegovu moc i silu i velicinu? Isto tako i jevrejska rec Jahve? A ako jehovisti zele da cuju bas kako Bog je sam sebe nazvao, onda treba procitati ovaj tekst iz Svetog pisma: Bog salje Mojsija da izvede narod izrailjski iz Misira, "A Mojsije rece Bogu: evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im recem: Bog otaca vasih posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? Sta cu im kazati? A Gospod rece Mojsiju: ja sam onaj sto jest. I rece: tako ces kazati sinovima Izrailjevima: koji jest On me posla k vama. I opet rece Bog Mojsiju: ovako kazi sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vasih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama, to je moje ime dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno" (2.Mojs.3,13-15). Sta vidimo iz tih biblijskih reci? Vidimo pre svega da Bog kazuje Svoje ime koje odgovara Njegovoj sustini. Bog se po svojim vlastitim recima zove "Onaj koji jeste", to jest "Onaj koji postoji". U crkvenoslovenskom prevodu te Bozje reci glase: "Az jesam Sij", a u jevrejskom originalu glase: "Ehje aser Ehje". Posto je Mojsije bio Jevrejin, Bog ih je njemu tako izgovorio. Da ih je izgovorio kakvom Srbinu, recimo Svetom Savi ili Njegosu, sigurno ih ne bi izgovorio jevrejski nego srpski, i tada bi reci glasile: "Ja sam Onaj koji postoji". To je moje ime! I zaista, po ucenju sv.Jovana Damaskina ovaj naziv Bogu najvise odgovara. Jer, On je jedino bice koje postoji najrealnije, samo po sebi. Postojimo i mi realno, ali mi postojimo po Njegovoj sili i milosti, a On "ima zivot u sebi" to jest postoji sam od sebe. Zato je Njegovo pravo ime "Ehje aser Ehje" - ako se mora reci bas jevrejski! |
|
SEKTASKE ZABLUDE SA PRAVOSLAVNOG GLEDISTA Pristup U sektaskom ucenju ima ponekad nesto sto se slaze sa pravoslavnom istinom. To je kao neki ostatak od pravoslavlja. Ako, na primer neka sekta ispoveda verovanje da je Bog jedan u tri lica, da je Gospod Isus Hristos ovaploceno Drugo lice Svete Trojice, ili Bog Sin, onda se pravoslavnost takvog ucenja ne moze poricati tek zato sto ga propovedaju sektasi. Uostalom, ucenja raznih sekata se razlikuju medju sobom tako da u nekih ima vise u nekih manje zabluda. Razlike izmedju pravoslavnih i sektasa dolaze svakako od raznog shvatanja i tumacenja pojedinih mesta Svetog pisma. Desava se da neka mesta Sv.pisma pravoslavni shvataju bukvalno a sektasi u prenosnom smislu, i obratno. To pogresno shvatanje Svetog pisma je prvi izvor sektaskih zabluda. Kad, na primer,Sv.pismo govori o ocima Bozjim, o rukama ili nogama Bozjim, to Pravoslavna Crkva, znajuci iz Svetog pisma da je Bog Duh, shvata te reci samo figurativno, prenosno, a mormoni shvataju bukvalno pa na osnovu toga tvrde da Bog ima isto takvo telo kao i covek. Eto primera razlicitog tumacenja Sv.pisma. Drugi izvor zabluda potice iz sektaskog namernog preinacavanja Sv.pisma da bi se ono dovelo u sklad sa njihovim predubedjenjem. Vec smo naveli nekoliko primera kako Jehovini svedoci i adventisti manjaju normalnu interpunkciju u Hristovom odgovoru pokajanom razbojniku (Lk.23,43) samo da bi "dokazali" vec unapred ispredeno svoje ucenje da nema duse posle smrti. Starozavetno jevrejsko Bozje ime "Jahve", u pogresnom citanju "Jehova", oni su ubacili i u Novi zavet, pa tako u njihovom prevodu, na primer u Poslanici Rimljanima 14.glava 8.stih,stoji:"Ako zivimo,Jehovi zivimo, a ako umiremo Jehovi umiremo". Medjutim u grckom originalu ne stoji tako, nije upotrebljeno ime Jehova nego Kirios, sto je na sve jezike sasvim pravilno prevedeno recju Gospod. Tako taj stih pravilno preveden glasi:"Ako zivimo-Gospodu zivimo, ako pak umiremo-Gospodu umiremo. Stoga bilo da zivimo, bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu". Jos grublje nasilje nad tekstom Svetog pisma cine kad prevode iz Evandjelja ona mesta gde se govori o raspecu Hristovom na krstu. Iako je na grckom originalu upotrebljena rec "stavros" sto je na sve jezike prevedeno recju "krst", u njihovom prevodu je upotrebljena rec "stub","drvo","kolac". Na taj nacin citalac dobija utisak da Hristos i nije bio razapet na krstu, nego ili obesen o drvo, ili privezan za stub ili nataknut na kolac-vec prema tome kako se nemacka rec Pfakl prevede. A taj falsifikat im je potreban zato da bi dokazali kako krst, koji hriscani smatraju oduvek za sveti simvol svoga spasenja, nema nikakve veze sa Hristom, nego je toboz stari mnogobozacki simvol sa seksualnim znacenjem. Treci izvor sektaskih zabluda jesu logicke pogreske u zakljucivanju. Nekad su te pogreske svesne, pravi sofizmi, a nekad nesvesne ili paralogizmi. To zavisi od intelektualnih i moralnih kvaliteta licnosti koje takve zakljucke izvode. Pravi je logicki sofizam kad subotari, da bi dokazali opstu obaveznost praznovanja subote za sve ljude, iz Hristovih reci:"subota je ustanovljena radi coveka, a ne covek radi subote", izvode zakljucak da je subota obavezna za svakog coveka. Isto je tako pogresan zakljucak kad subotari iz cinjenice da je apostol Pavle isao subotom u jevrejske sinagoge da im propoveda Evandjelje Hristovo, izvode na brzu ruku zakljucak da je on, i s njim svi hriscani, praznovao subotu. A najlukaviji sofizam u korist subote cuo sam od jednog njihovog propovednika. Da bi dokazao da se subota praznovala i u vreme kad je napisano Evandjelje po Luki, dakle cak posle sezdesete godine hriscanske ere, on se poziva na citat iz istog Evandjelja koji kaze da su se mironosice videvsi kako je Hristos sahranjen, vratile kuci,"spremivsi mirise i miro. U subotu pak ostase na miru-po zakonu")Lk.23,54-56). Dakle, mironosice su, po shvatanju i tumacenju ovog adventistickog propovednika, jos i sezdesetih godina posle Hristova vaskrsenja praznovale subotu! On nije umeo, ili nije hteo, da vidi da to evandjelist Luka samo konstatuje cinjenicu koja se desila pre Hristova vaskrsenja, a ne onda kada je on Evandjelje pisao. ODBACIVANJE SVETOG PREDANJA Crkva je oduvek ucila da nam je Bog svoje natprirodno otkrivenje dao u dva oblika. U obliku Svetog predanja i u obliku Svetog pisma. Ta dva oblika se ne iskljucuju, nego se dopunjuju. Sektasi, svi bez izuzetka, odbacuju Sveto predanje i kazu da veruju samo Svetom pismu. "Mi drzimo samo ono sto kaze pismo"-vele sektasi, navodeci time cutke na pomisao da je Crkva pokraj "Pisma" nakupila tamo svega i svacega i kojecega sto nije u skaldu sa Svetim pismom i sto nije u Svetom pismu zapovedjeno. A po njihovoj tvrdnji, primljenoj jos od Lutera osnov i izvor vere i merilo svake istinitosti je samo i jedino Sveto pismo. Pogledajmo da li je ta sektaska tvrdnja tacna. Oslonicemo se i mi najpre samo na Sveto pismo, a pokraj toga i na izvesne cinjenice koje su neosporne, iako nisu formalno zapisane u Svetom pismu, niti su po prirodi stvari mogle biti u njemu zapisane. Sveto pismo jedini izvor vere a) Sveto pismo je jedini izvor vere i jedino merilo istinitosti. Prihvatimo zacas i mi tu sektasku tezu. Ako je ona tacna, onda ona mora da bude zapisana negde u Svetom pismu. Nije li zapisana, nije tacna, pa nemamo nikakva osnova da je usvojimo. I zaista, nigde, i slovima nigde, u celom Svetom pismu nije zapisana takva tvrdnja! Prema tome, osnovna tacka od koje polaze svi sektasi predstavlja nesto bez ikakva temelja. Jer, ako treba verovati samo u ono sto je napisano u Svetom pismu, a ta tvrnja nije napisana u Svetom pismu, onda ona samu sebe porice. A tvrdnja koja samo sebe porice ne moze biti istinita. Izgleda da sektasi to uvidjaju, pa pokusavaju da se ipak, kako-tako, zaklone za Sveto pismo, pa zato navode iz Sv.pisma ova tri primera: Pretnja sv.evangelista Jovana a) Sv.Jovan evangelist, zavrsavajuci knjigu svoga Otkorovenja koje je dobio od Boga, pise:"Svedocim svakom ko slusa prorocke reci ove knjige:"ako im ko dometne nesto, na toga ce Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme nesto od reci ove prorocke knjige, Bog ce oduzeti njegov deo od drveta zivota i od svetog grada, koji je opisan u ovoj knjizi"(Otkr.22,18-19). Dakle, vecna kazna svakog onog ko od Svetog pisma nesto oduzme, ali isto tako i onoga ko Svetom pismu nesto dometne. Davati nekakvo Sveto predanje uz Sveto pismo, ti je veliki greh!-kazu sektasi. Nije to tako! Ovde sv.Jovan uopste ne govori o Sv.Predanju niti o celom Sv.pismu, nego samo o toj knjizi koju je napisao i koja, uzgred budi receno, tada, a i posle toga jos dugo nije bila uvrstena medju ostale knjige Svetog pisma. On zeli da sacuva nepovredivost i neiskvarenost svoje prorocke knjige pa zato preti kaznom Bozjom svakome ko bi pokusao da u nju ubaci nesto svoje, ili da iz nje izbaci nesto od onoga sto je on doziveo i opisao kao svoju viziju. Samo to, i nista vise! Kad bi se te njegove reci odnosile na celo Sveto pismo i Sveto predanje, onda bi sam sveti Jovan bio prvi covek koji se o tu pretnju ogresio. Jer, posle knjige Otkrivenja on je napisao cetvrto Evandjelje koje je uslo u zbirku knjiga Sv.pisma(kanon)cak i pre nego otkrivenje. A u tom istom Evandjelju on tvrdi da je u usmenom predanju, dakle nezapisano u Sv.pismu, ostalo jos mnogo i mnogo od onoga sto je Hristos cinio i ucio (Jn.21,25). On svakako nije mislio da to sto je ostalo nezapisano treba odbaciti. Cujmo jos sta kazu o tome nazareni. Njihov razlog za odbijanje Sv.predanja je izrazen tvrdnjom koju oni ponavljaju kad god im se ucini nuznom:"Da li su apostoli smatrali za potrebno da predanje zapisu, oni bi ga zapisali!" To je zaista duhovito, ali nije biblijski! Biblija ne kaze da apostoli nisu hteli da zapisu sve sto su culi i videli o Hristu i od Hrista, nego su mnogo sta ostavili nezapisano prosto stoga, sto nije bilo moguce sve zapisati. To izricito svedoci sv.evangelist Jovan(Jn.21,25). Tako, dakle, taj pokusaj da se opravda odbacivanje Svetog predanja ne dovodi ni do kakvog pozitivnog rezultata. Hristos i farisejski obicaj Drugi pokusaj. Fariseji optuzuju ucenike Hristove:"Zasto tvoji ucenici prestupaju redanja starih? Jer ne peru svojih ruku, kada jedu hleb. A on im u odgovoru rece: zasto i vi prestupate zapovest Bozju zbog svoga predanja?...i ukinuste Bozju rec zbog vaseg predanja"(Mt.15,1-6). Iz ovih reci Evandjelja izvode sektasi zakljucak da je Sveto predanje izlisno, nepotrebno, i to bas po iskazu samog Spasitelja! Taj prigovor sam cesto slusao od adventistickih propovednika, bilo na njihovim predavanjima, bilo u licnom razgovoru sa njima. No, i ovaj prigovor je daleko od toga da moze osporiti vaznost i potrebu Svetog predanja. Pre svega treba obratiti paznju na onaj glavni naglasak Hristovih reci. A on je u tome da se nikakvo ljudsko predanje ne moze postaviti iznad Bozjih zapovesti, niti se moze suprostaviti njima. Pa mi to i ne cinimo! Mi ne postavljamo Sveto predanje kao neku suprotnost, ili kao alternativu Svetom pismu. Ne kazemo mi:"ili Sveto pismo, ili Sveto predanje",nego: i jedno i drugo. Osim toga, iz Spasiteljevih reci jasno je da se tu radilo o jednom cisto ljudskom predanju, to jest direktno o jednom higijenskom propisu i obicaju. On im direktno kaze "vase predanje". I,dabome, sasvim je jasno da se jedno takvo "vase", farisejsko, dakle cisto ljudsko predanje ne moze suprostvaljati zapovestima Bozjim, niti mu se pridavati ista vaznost kao i zapovestima. Neki higijenski propisi, ma koliko bio koristan i dobar, ne moze biti vazniji od Bozjih zapovesti. To je srz i smisao citavog ovog razgovora izmedju Hrista i fariseja. Tu se, dakle, uopste ne radi o odnosu Svetog pisma i Svetog predanja nego o odnosu Bozjih zapovesti i jednog higijenskog propisa osvestanog dugom praksom, ili tradicijom. Najzad, cak i kad bi se u ovom razgovoru radilo o predanju uopste, a ne samo o prednosti moralnih propisa nad higijenskim, jos uvek to ne bi pogadjalo ono Sveto predanje o kojem mi govorimo. Jer, Sveto predanje koje mi smatramo izvorom i pravilom vere kao i Sveto pismo, nije nikakvo "ljudsko predanje", niti "ljudska" nauka i zapovest, niti ikakav folklor ili narodni obicaj, niti ista od onoga sto bi se moglo uvrstiti u rubriko onog bezlocnog i neobrazlozenog "valja se". Ne! Nista od svega toga ne ulazi u pojam i sadrzinu Svetog predanja o kojem mi govorimo. Pod Svetim predanjem mi podrazumevamo Rec Bozji koja nam nije predana pismenim nego usmenim nacinom, ono predanje koje potice od samog Hrista i apostola. Jasno je da Hristos nece poricati to, svoje predanje. Ljudska filosofija i predanje Evo i treceg pokusaja kojim sektasi zele da opravdaju svoje odbacivanje Svetog predanja. Apostol Pavle pise Kolosanima:"Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po svetskim stihojama, a ne po Hristu".(Kol.2,. Ovde se Sv.pismo zaista negativno izrazava o predanju. Ali, o kojem i kakvom predanju? Da li o Svetom predanju koje je ostalo od Hrista i apostola, ili o ljudskoj filosofiji i ljudskom predanju? Ko pazljivo procita Apostolove reci videce da on izricito spominje ljudsko predanje i ljudsku filosofiju. I jedno i drugo zaista moze da lako odvede coveka na razne stranputice. Ne samo da moze, nego bas i stvarno odvodi. Jer, kad vidimo koliko ima raznih filosofija, jasno je da ne moze svaka od njih biti tacna, iako pristalice svake filosofije najupornije, da bas ne upotrebimo izraz najfanaticnije, brane svoju filosofiju verujuci u njenu nepogresivost. Cak i filosofski skeptici, koji poricu postojanje ikakve istine, uporno i nesvesno veruju da je bas ta njihova filosofija prava istina, jedina istina. Isto tako ima raznih ljudskih predanja u vidu raznih obicaja ili fabula ili raznih sujevreja koja su ocigledno lazna i stetna i gresna. Ona svakako ne poticu od Hrista i apostola. Od toga apostol Pavle zeli da zastiti hriscane, to da osudi, a ne ona predanja koja je on licno ostavio pojedinim crkvama u kojima je propovedao i kojima je poslanice pisao. To svoje predanje cemu se on naucio "ne od ljudi nego od Hrista"(Gal.1,12), on ne samo sto ne odbacuje, nego naprotiv izricito poziva Timoteja da sacuva to predanje (1.Tim.6,20:2.Tim.2,2). Tako, dakle, Sveto predanje o kojem mi govorimo nije koje bilo i kakvo bilo predanje, nije "ljudsko predanje i prazna filosofija po coveku", nego ono sto se od Hrista i apostola sacuvalo nezapisano u Svetom pismu, ali koje je uvek bilo cuvano u Crkvi. Sv. predanje dopunjuje Sveto Pismo A da takvo Sveto predanje postoji i da ga treba cuvati, o tome imamo i direktne i indirektne potvrde iz Svetog pisma. Indirektna potvrda je u cinjenici da je Sveto pismo postalo od Svetog predanja. Pre Mojsija nije postojala ni jedna knjiga Biblije. Ono sto je Mojsije napisao u Knjigama Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni, bilo je svakako iznosenje Mojsijevih licnih dozivljaja i iskustva. No, ono sto je napisano u prvoj knjizi Biblije, knjizi "Postanje", to je napisao samo po predanju. Dakle u Starom zavetu predanje je prethodilo Svetom pismu. U Novom zavetu je isti slucaj. Spasitelj nije nista napisao. Postoji u Evandjelju zapisan samo jedan slucaj da je Spasitelj nesto pisao. Ali i to sto je pisao nije napisao na papirusu ili pergamentu, ili kakvoj glinenoj plocici da bi nam se ocuvalo, nego je pisao "prstom po zemlji"(Jn.8,6), tako da je to pisanje mogla sprati prva kisa koja padne, ili razneti kao prah prvi vetric koji dune. Inace, nista drugo nije napisao nego je svoju nauku predavao usmeno, dakle predanjem, a potvrdjivao je svojim delima. Tako su isto cinili i apostoli. I oni su pre nego sto su poceli pisati evandjelja i poslanice sirili Hristovu nauku usmeno, predanjem. Da li je zaista zapisano u knjige sve ono sto je Hristos u toku tri i po godine svoga rada cinio i ucio? Ocigledno nije. To se vidi iz cinjenice da poneki opisi postoje samo u jednom evandjelju, a neki samo u drugom. Opis stradanja Hristovog, i Njegovog vaskrsenja i javljanja posle vaskrsenja nije ni u jednom evandjelju opisan do svih pojedinosti. Tu se evandjelisti u svojim opisima razlikuju i dopunjuju. Receno je, na primer, da se Hristos ucenicima javljao vise puta u toku cetrdeset dana posle svoga vaskrsenja do vaznesenja i da im je govorio o Carstvu Bozjem (Dap.1,3). A nigde nije zapisano sta im je to govorio. O vaznesenju nam spominju samo evandjelisti Luka i Marko. Ostala dvojica evandjelista nista ne kazu. Znaci izostavili su da spomenu i jedan tako krupan dogadjaj kao sto je vaznesenje! Pa ni Luka nas ne obavsetava u Evandjelju kad, u koji dan, se desilo vaznesenje. Da je to bilo u cetrdeseti dan posle vaskrsenja, to mi saznajemo tek iz Dela apostolskih. Evo jos jednog primera koji po punoj logickoj nuznosti svedoci da nam Sveto pismo ne iznosi bas sve sto se o Hristu moglo reci. U Crkvi postoji verovanje, zasnovano na Sv.predanju, da se spasitelj posle svoga vaskrsenja javio svojoj Majci, Bogorodici. To javljanje nije zapisano nigde u Sv.pismu. Da li bi bilo pametno da po sektaskoj logici odbacimo takvo predanje? Zar jedno takvo javljanje ne lezi blizu svake pameti? A eto, Sv.pismo o tome cuti. No, ako cute spisi, ne znaci da su cutali i apostoli. Oni su usmenim putem predavali Crkvi znatno vise nego sto su napisali. I to sto je Crkva primila od apostola usmenim putem, to je Sv.predanje. To se u Crkvi cuvalo, i to se moralo cuvati. To je istorijski poznato, a to je i logicno. Isto tako o zivotu Svete Bogorodice mi u Svetom pismu nemamo skoro nista, osim da je zivela, da je od sv.Arhangela Gavrila primila blagovest, da je rodila Spasitelja, i bezala s Njim u Egipat, da je jednom prilikom posete Jerusalimskom hramu tri dana trazila svoga dvanaestogodisnjeg Sina dok Ga najzad nije nasla u hramu, da je bila sa Njim na jednoj svadbi u Kani Galilejskoj, da je bila prisutna pod krstom svoga Sina na Golgoti i sa apostolima u "gornjoj sobi" ocekujuci silazak Svetog Duha. To je sve! Treba li onda po sektaskoj logici zakljuciti da ona nije imala vise bas nikakvih dozivljaja, bas nikakvih susreta sa apostolima i sa vernicima, da nije svoje detinjstvo provela u hramu Bozjem kada su je po svome zavetu odveli stari roditelji: cak da se nije ni rodila ni umrla, jer nista od svega toga ne pise u Svetom pismu?! Svakako ne! Ako o tome ne govori Sveto pismo, govori Sveto predanje, kao prirodna dopuna Svetom pismu. Sta u tome ima "antibiblijsko"?! Svedocanstvo Svetog pisma o Svetom predanju Ali, posto sektasi kazu da veruju "Pismu", a i za nas je Sveto pismo isto tako merodavno kao i za njih, cujmo onda sta kaze Sveto pismo o Svetom predanju. Evandjelist Jovan zavrsavajuci svoje Evandjelje kaze:"A ima i mnogo cega drugog, sto Isus ucini, koje-kad bi se zapisalo jedno po jedno-mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet"(Jn.21,25). Dakle, Sveto pismo ne sadrzi bas sve. Mnogo sta ostalo je u usmenom predanju, pa biti protiv toga Predanja isti je greh kao i biti protiv "Pisma". Da je tako, svedoci tekst samog Svetog pisma. Korincanima apostol Pavle upucuje pohvalu sto cuvaju predanje koje su naucili od njega. "Hvalim vas pak-veli apostol Korincanima-sto me se secate u svemu i sto drzite predanja onako kako sam vam predao"(1.Kor.11,2). Solunjane isti apostol opominje:"Stojte, onda, cvrsto, braco, i drzite predanja koja nauciste bilo nasom recju bilo nasom poslanicom"(2.Sol.2,15). Dakle, apostol izricito veli da je Evandjelje Hristovo propovedao ne samo pismenim putem, pisuci poslanice koje su usle u kanon Svetog pisma, nego i "recju", usmenim predanjem. I ne pravi nikakvu razliku u vaznosti jednog i drugog nacina. Oba su podjednako vazna, i oba Solunjani moraju podjednako cuvati. Tako isto apostol Pavle upucuje svoga ucenika episkopa Timoteja:"O, Timoteje, sacuvaj predanje:)1.Tim.6,20). I ne samo da sacuva, nego mu jos porucuje:"I sto si cuo od mene pred mnogim svedocima, to poveri vernim ljudima, koji ce biti kadri i druge pouciti:(2.Tim.2,2). Dakle, ako je sektasima zaista stalo do toga da veruju "samo Pismu", onda ih to isto Sveto pismo razresava da veruju "samo njemu", jer Sveto pismo tako sta nigde ne kaze, nego ih naprotiv obavezuje da isto tako usvoje i predanje (ne koje bilo i kakvo bilo predanje) i cak da ga predaju ljudima koji ce biti kadri da ga cuvaju i predaju novim generacijama! Bas onako kako to cini Pravoslavna Crkva! No, sektasi se jos ne predaju ni pred svim tim argumentima i recima Svetog pisma. Oni se boje da se u predanje moze uvuci stogod pogresno i da se ta pogreska ne moze kontrolisati. Zar nije celokupno papstvo i rimokatolicizam zasnovan na predanju, pa zar je to istinito? Prigovor je netacan, kao sto je i bojazan neopravdana. Prvo, nije tacno da se rimokatolicizam zasniva samo na predanju. Rimokatolicka teologija ne odbacuje Sveto pismo. Ali je tacno da oni njihovi specijaliteti koji se ne zasnivaju na Svetom pismu, ne zasnivaju se ni na Svetom predanju. O papskom primatu, o papskoj nepogresivosti, o indulgencijama, o "Filiokve", o "konkomitanci", na cemu je zasnovano pricescivanje samo pod jednim vidom, o cistilistu i ostalim specijalnostima rimokatolickog katihizisa nema osnova ne samo u Svetom pismu, nego ni uSvetom predanju. Medjutim, bivalo je pokusaja da se poneka lepa prica podmetne kao Sveto predanje, ali Crkva je to izdvojila i nije primila kao Sveto predanje nego kao lepe legende u stilu "Legende o Hristu" od Selme Lagerfeld, ili poznatog romana Quo vadis od Henrika Sjenkjevica. No, bilo je pokusaja da se ponesto prokrijumcari kao Sveto predanje, ne treba misliti da je celo Sveto predanje za odbacivanje. Znamo sasvim sigurno da je bilo pokusaja da se i poneke knjige prokrijumcare kao Sveto pismo. To su takozvani apokrifni spisi. Njih je Crkva uvek odbacivala i nije ih primala u kanon svetih knjiga. Takvih pokusaja ima i danas, sa pojedinim prevodima Svetog pisma. Jehovisticki prevod Svetog pisma nije nista drugo nego direktno kvarenje Svetog pisma prema potrebama jehovisticke dogmatike. Bilo bi krajnje neuputno i nerazumno odbaciti celo Sveto pismo zbog toga sto postoje apokrifi i sto postoje tendenciozno-netacni prevodi koji pokusavaju da se podmetnu i nametnu kao pravo Sveto pismo. Isto tako je neupitno i nerazumno odbaciti celo Sveto predanje tek zato sto je bivalo pokusaja da se ponesto istorijski netacno predstavi kao Sveto predanje. Na osnovu cega znamo koju knjigu treba zvati Biblijom? A sada dolazi jedno izuzetno vazno pitanje i za nas pravoslavne, a mozda jos vise za sektase. Pred nama stoji knjiga koju svi zajednicki zovemo Sveto pismo. Ona potice iz duboke starine. Ne poznajemo, niti smo videli, ikojeg od mnogih pisaca koji su ucestvovali u pisanju Biblije. U to staro doba pisane su mnoge knjige. Otkud, i po cemu mi znamo da je bas ta knjiga koju imamo pred sobom Sveto pismo? Da li mozda nije trebalo da koju drugu knjigu iz antickig doba proglasimo za Bibliju? Na to pitanje postoji samo jedan jedini odgovor: Mi to znamo samo i jedino na osnovu Svetog predanja koje se cuvalo i cuva u Crkvi. Predanje postoji u Crkvi kao njena samosvest. Pa kao sto svaki pisac, dok je svestan samog sebe, zna da li je neka knjiga njegovo ili tudje delo, tako i Crkva na osnovu Predanja kao svoje samosvestu zna koju ce knjigu iz starih biblioteka izdvojiti kao Bibliju. Samo, koja Crkva? Da li ona koja je osnovana od samog Hrista, ili neka od onih "crkava" koje su se rodile u 19. veku? Isto pitanje mozemo postaviti i u vezi sa formiranjem kanona knjiga koje su primljene u sastav Svetog pisma. Posto su se bile pojavile mnoge knjige koje su govorile o Hristu, sto vidimo i iz svedocanstva evangelista Luke (Lk.1,1), a behu se pojavili pisci koji nisu bili ocevidci niti "svedoci i sluzitelji reci", kako je onda Crkva znala koju knjigu da primi u kanon Sv.pisma kao autenticnu, a koju odbaciti kao apokrifnu? Opet je odgovor jedan te isti: samo i jedino na osnovu Svetog predanja. U Crkvi je postojalo apostolsko predanje koje je primljeno od samih apostola prilikom njihove usmene propovedi. Pa, ako se neki spis slagao sa tim apostolskim predanjem i ako je Crkva imala pozitivne svedoke koji su poslanicu ili Evandjelje Crkvi predali, onda je ona na osnovu toga sigurnog merila znala da ima posla sa pravom autenticnom knjigom koja moze da udje u kanon Svetog pisma. A ako se sadrzina ponudjene knjige nije slagala sa postojecim apostolskim predanjem, onda se odbacivala kao apokrifna, podmetnuta. Dakle, bez Svetog predanja nema ni Svetog pisma. Bez Sv.predanja nema jednoglasnog shvatanja Sv.pisma Ne mozemo sa sektasima zavrsiti ovaj razgovor o Svetom pismu i Svetom predanju pre nego sto postavimo pitanje i dobijemo odgovor, kako treba shvatiti i tumaciti Sveto pismo? Na to pitanje sektasi daju trojaki odgovor, sto zavisi od vrste i roda kojem doticna sekta pripada. Jedan je odgovor da Biblija tumaci samu sebe. Drugi je odgovor da je Biblija pisana tako jasno da je covekov razum sam po sebi moze pravilno razumeti. Treci je odgovor, da vernim dusama i srcima Duh Sveti daje znanje i razumevanje Biblije, tako da covek ima unutrasnje svedocanstvo da je na pravom putu. Sve je to lepo, pa donekle i tacno, ali ni blizu dovoljno za pravilno shvatanje i tumacenje Svetog pisma. Zaboravljaju se dve osnovne cinjenice: a) Covek je greholjubivo i ograniceno bice. b) Biblija iznosi beskonacne nebeske istine. Da li je sam razum covekov, pa jos opterecen grehom, dovoljan za pravilno usvajanje i tumacenje beskonacnih nebeskih istina? Ocigledno ne. Duh Sveti svakako pomaze, ali ne van Crkve i protiv Crkve. O tome ocigledno svedoci cinjenica da postoje jos kako velike razlike izmedju pojedinih sektaskih grupa u tumacenju i shvatanju Svetog pisma. Uzmimo samo jedan drastican primer. Dzozef Smit tvrdi da ga je Duh Sveti prosvetio pa je shvatio da ce Hristos doci po drugi put uskoro,"jos za zivota ove generacije". Posle njega Vilijam Miler opet pronadje u Bibliji da ce Hristos doci 1843. ili 1844.godine. Posle njega Carl Taze Rasel proracuna da ce Hristos doci 1874.godine, pa naknadno da je upravo i dosao 1914.godine. Ne samo sto se ne slazu njih trojica medju sobom, nego je stvarnost pokazala da su se temeljito prevarili sva trojica. Gde je tu Biblija da "sama sebe protumaci"? Gde ljudski razum da sam po svojim silama pravilno shvati Bibliju, pa da se njih trojica sloze? Gde bese Duh Sveti da bar jednog od njih, uputi na pravu istinu?! Ne, ne, Sveto pismo se ne moze pravilno shvatiti i tumaciti bez Svetog predanja. Svaki jeretik koji se odvajao od Crkve svojim novim tumacenjem Svetoga pisma, odvajao se upravo od Predanja, povinujuci se svome licnom razumu, ili iluziji da ga prosvecuje Duh Sveti. Da li se sacuvalo Sveto predanje? Da li se to staro Sveto predanje nasledjeno od apostola sacuvalo i do danas? Jeste, sacuvalo se, posto je i ono kasnije preslo u pisanu formu. To su 1) stari simvoli vere koji su postojali u raznim pomesnim crkvama, a koji na razlicite nacine ispovedaju uvek sustinski istu veru, i koji su se sastavljali jos od apostolskih vremena, pa su kasnije u Crkvi zamenjeni Nikejsko-carigradskim simvolom, koji se u celoj Crkvi sacuvao sve do danas i koji se citao javno i mnogo puta zajednicki na svakoj liturgiji. 2) Sv.predanje se sacuvalo u pravilima apostola koje su apostoli usmeno predali Crkvi, a zabelezili ih apostolski ucenici ili njihovi najblizi naslednici. 3)Sveto predanje je doslo do izrazaja u odredbama i pravilima vaseljenskih i pomesnih sabora. 4) Ono se sacuvalo takodjer i u mnogim starim liturgijama od kojih neke poticu od apostola ili apostolskih ucenika, a u kojima je izrazena opsta vera Crkve i nacin bogosluzenja. 5) Sveto predanje se sacuvalo i u najstarijim mucenickim aktima koja su zapisali savremenici najstarijih mucenika. 6) Spisi starih otaca i ucitelja Crkve takodje cuvaju u sebi predanje nasledjeno od apostola. 7) Najzad Sveto predanje se sacuvalo u celom prakticnom zivotu Crkve. Ona se upravljala Svetim pismom i Svetim predanjem. Tako, dakle, Sveto predanje je neodvojivo od Svetog pisma, i ono je takodje izvor vere i merilo istinitosti verskog ucenja zajedno sa Svetim pismom. Koliko je ono po prirodi stvari neodvojivo od zivota Crkve svedoci i cinjenica da i same sekte imaju neku vrstu svoga predanja. Njihov zivot, njihova verska praksa koja se prenosi sa generacije na generaciju, odluke njihovih konferencija i kongresa koje vaze za celu njihovu zajednicu i koje se cuvaju zapisane od savremenika ili istaknutih njihovih vodja i "proroka", sta je drugo nego njihovo predanje. Razlika je izmedju tog njihovog predanja i pravog Svetog predanja u tome sto je njihovo predanje novog datuma i potice od ljudi koji su osnovali njihove verske zajednice, a Sveto predanje potice od Hrista i apostola. Slicnost je dakle formalna, a razlika sustinska. Da li sektasi zaista veruju samo Svetom pismu? Sektasi kazu da veruju samo Svetom pismu. Ni to nije tacno! To je prazna fraza. Mormoni su u tom pogledu jos najiskreniji. Oni, iako odbacuju Sveto predanje, kao i svi protestanti, ipak otvoreno priznaju da na isti stepen sa Starozavetnim i Novozavetnim Svetim pismom stavljaju i svoju knjigu Mormon, knjigu "Ucenje i savezi" i knjigu "Skupoceni biseri". Koliko te knjige vrede kao "natprirodno Bozje otkrivenje", videli smo u prethodnom izlaganju o mormonima. Ali, oni makar nastupaju u tom pogledu otvoreno. Ne kazu da veruju samo Bibliji, nego i ovim knjigama. Medjutim ostali sektasi imaju ponesto specificno svoje, sto se ne nalazi u Bibliji, i oni to fakticki cene kao i Bibliju, ali to precutkuju. Adventisti sedmog dana ili subotari obaveznost postovanja subote zasnivaju na Bibliji kad raspravljaju sa nama, ali za sebe oni isto tako cene "vizije" i "otkrivenja" koja je imala Elen Vajt. I ta njena otkrivenja bila su jaci povod za uspostavljanje subote nego biblijski dokazi. Biblijski dokazi su dosli naknadno, kao teoretsko opravdanje vec gotove "otkrivene" cinjenice i odluke da subotu treba praznovati. Koliko su ta njena "otkrivenja" bila visoko cenjena medju njenim sledbenicima vidi se i po tome sto je ona, primetivsi tendenciju da se ta otkrivenja stave u isti rang sa Biblijom, predupredila svoje sledbenike zabranivsi im da to cine. Uzgred budi receno, to je s njene strane lepo i posteno. Adventisti isto tako cene i "otkrivenje" koje je imao Milerov saradnik Hiram Edson. Jehovini svedoci takodje tvrde da veruju samo Svetom pismu. Ali uz njege dodaju jos i spise Carla Taze Rasela i Ruterforda sa istim autoritetom. Jedan Jehovin svedok, na primer, veruje da je Hristos sin Bozji. On to veruje na osnovu Svetog pisma. Ali on isto tako veruje da je Hristos dosao nevidljivo 1914. godine. To vec ne pise u Svetom pismu nego u Raselovim knjigama. Jehovist moze da se pokusa braniti na taj nacin sto ce reci da je Rasel tu godinu izracunao na osnovu Svetog pisma. Ta odbrana ne vredi nista. Cinjenica je da godina 1914. nije nigde citirana u Svetom pismu nego u Raselovim knjigama. Jos jasnija je situacija sa drugim jednim clanom jehovistickog verovanja. Carl Taze Rasel kaze da je Adam stvoren 4128 godine pre Hrista i da je u raju do svog grehovnog pada proveo 2 godine. Gde je Rasel pronasao te godine? U Bibliji se one ne nalaze! A jehovisti u njih veruju isto tako tvrdo kao i u tvrdnji da je Isus Sin Bozji. I sto je narocito vazno, od tih cifara zavisi Raselovo izracunavanje da je Hristos dosao 1914. godine. Spomenimo jos i cinjenicu da sektaski pisci mnogo puta u svojim spisima upotrebljavaju pojedine vanbiblijske istorijske izvore i knjige da bi dokazali svoje verske teze. To je dokaz da oni ipak ne veruju samo Bibliji, a istovremeno i nehoticni dokaz, i to objaktivni dokaz, da Biblija sama za sebe ipak nije dovoljna. Mora se posegnuti ne samo za Svetim predanjem, nego ponekad i za istorijom Crkve koja je pisana znatno kasnije od biblijskih spisa, pa i za podacima iz opste istorije. Prema svemu tome, kad sektasi tvrde da veruju samo ono sto pise u Svetom pismu, onda je to cista prica i samohvalisanje. Isto toliko netacno kao i tvrdnja onog koji kaze:"Verujem samo ono sto vidim". A da li sektasi veruju bas sve sto je napisano u Svetom pismu? Oni kazu da veruju. Opet jedna prazna tvrdnja! Oni veruju sve ono sto u Sv. pismu ide u prilog njihovom shvatanju, ili bar misle da ide u prilog. Inace, ono sto je direktno protivno njihovom shvatanju to ili precutkuju, ili preinacuju. To smo vec videli na primeru jehovistickog prevodjenja Svetog pisma. A gde nije iskrivljen prevod, tu ili preskoce citiranje, ili izvitopere tumacenje. Jehovisti, na primer, ne veruju da je Gospod Isus Bogocovek. Oni poricu Njegovu Bozansku prirodu. Zato se u njihovim spisima ne moze naci na uzvik apostola Tome kojem se Hristos javio posle vaskrsenja:"Gospod moj i Bog moj"(Jn.20,2. Na predavanju kod "Hristove brace"-gde sam jednom bio prisutan-propovednik je govorio o raspecu Hristovom. Citao je opis raspeca i mucenja Hristova iz Evandjelja po Luki. Procitao je sve stihove, cak i pokajanje onoga razbojnika i vapaj njegov da ga se Gospod seti u carstvu svome, ali odgovor Hristov pokajanom razbojniku:"Zaista ti kazem: danas ces biti samnom u raju"(Lk.23,43) prosto je preskoceno. Kad god sam u licnom razgovoru sa adventistima citirao im reci Sv.pisma koje govore kako je Hristos propovedao dusama u adu (1.Petr.3,1, sto inace protivreci njihovom ucenju da posle smrti nema svesnog zivota duse, oni bi se uvak zaklanjali za pitanje kako je moguce propovedati dusama kad one ne postoje. Znaci, vise veruju u svoju unapred iskonstruisanu tvrdnju da duse nema, nego u izricito svedocanstvo Svetog pisma. I pri svem tom, opet ostaju pri tvrdnji:"Mi verujemo sve sto pise u pismu". I onoj drugoj tvrdnji:"Mi verujemo samo ono sto kaze Pismo"! |
|
JEHOVINI SVEDOCI Opste napomene Evo jos jedne sekte koja je do sada promenila nekoliko imena. Najpre su se nazivali raselovcima, prema njenom osnivacu Raselu. Posle, oko 1913. nazivali su se "Ozbiljni istrazivaci Biblije". A 26.jula 1931.godine, na svome medjunarodnom sastanku u Kolumbusu, drzava Ohajo, SAD, resili su da se nazovu "Jehovini svedoci". Rekli smo napred da je reformacija naisla kao kakva vulkanska erupcija na zagadjenom terenu rimokatolicizma. No, erupcija se retko kad sastoji samo iz jedne eksplozije. Naprotiv, vrlo cesto eksplozije nailaze jedna za drugom sve jaca i jaca. Tako je i sa reformacijom. Luter je zapoceo reformaciju. Cvingli i Kalvin otisli su jedan znatan korak dalje. Anabaptisti i baptisti jos dalje. Adventisti jos dalje od njih. A Jehovini svedoci su otisli daleko dalje od adventista. Oni poricu skoro celu hriscansku dogmatiku, ili ako i priznaju, daju joj takvo shvatanje koje je ravno odricanju, samo na okolisan nacin. A nekad bas i direktno i izricito. Nema te stare jeresi koju oni u svojem "ozbiljnom ispitivanju Biblije" nisu iz mrtvih vaskrsnuli. Po ulicama, parkovima, javnim lokalima, cak i po privatnim stanovima, krajnje nasrtljivo spopadaju ljude da im "blagoveste" hiljadugodisnje Hristovo kraljevstvo i najskoriji kraj sadasnjeg svetskog poretka. Sa neprikrivenom zluradoscu proricu skoru propast svih sadasnjih hriscanskih konfesija za koje nemaju nikakav bolji izraz nego "nazovi- hriscanstvo" ili "takozvano hriscanstvo", ili "kriva religija". Primenjujuci na sebe simvolicke nazive iz raznih evandjelskih parabola, nazivaju svoju zajednicu tim simvolickim nazivima "klasa vernog i mudrog sluge" (Mt.24,25), ili "klasa mudrih devojaka" (Mt.25,1-11). Oni drugi, koji ne pripadaju njima, nazivaju se simvolicno "jarci", u najboljem slucaju "ovce" ili "velika gomila", ili "veliko mnostvo". Da bi sto zivlje prikazali skori dolazak "Bozjeg kraljevstva" koje ce po njima biti hiljadugodisnja zemaljska vladavina Hrista i Njemu najblizih Jehovinih svedoka, rado i cesto citiraju novinske vesti u kojima se govori o teskoj savremenoj situaciji, o ratnom raspolozenju i opasnostima od rata, o navali ateizma, o zemljotresima, poplavama i svim pojavama koje mogu da se protumace kao znaci "poslednjih vremena". Ne ustrucavaju se cak ni od direktnog tvrdjenja da su pojedine istorijske i savremene drzave upravo ona apokalipticna zver sa sedam glava. Poslednja glava te apokalipticne zveri jeste po njihovom tumacenju anglo-americka sila. Sovjete nigde ne spominju. Mozemo ovde naknadno dodati da i pojedini adventisticki casopisi i brosure nazivaju SAD antihristovom silom, jer predvidjaju da ce ta drzava jednog dana izglasati takozvani "nedeljni zakon" po kome ce praznovanje nedelje biti za sve obavezno, i to pod strogom kaznom. KRATAK ISTORIJAT OVE SEKTE Glavni "prorok" i osnivac ove sekte je jedan americki biznismen, trgovac, Carls Taze Rasel, rodjen 16.februara 1852.godine u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD. Rasel nije bio pastor po struci, cak ni teolog, ali je kad se procuo po svojim tumacenjima Biblije, bio zamoljen od skupstine "Istrazivaca Biblije" u Aligenu da im sluzi kao pastor. U svojoj sedamnaestoj godini doziveo je duboke religiozne sumnje, iako je bio vaspitan u strogo prezviterijanskom duhu. Najpre je poceo sumnjati u crkveno verovanje da ce gresnici biti osudjeni na vecne muke. Latio se citanja Biblije da u njoj pronadje resenja pitanja koja su ga interesovala. Pridruzilo mu se jos nekoliko istomisljenika i tako se stvorio pokret, ili verska zajednica "Istrazivaca Biblije". U to vreme jos uvek je bila u Americi sveza uspomena na neuspeli pokusaj Vilijama Milera da proracuna dan ponovnog Hristovog dolaska. I Rasel je bio zainteresovan za ta eshatoloska pitanja. Prikupivsi tako izvesnu kolicinu biblijskih citata koje je tumacio cas bukvalno cas simvolicki, kako mu je kad terbalo, dosao je do uverenja da Bog ima svoj plan sa covecanstvom. Sa tim je on istupio kao vrlo mlad propovednik i postao vrlo zapazen. Predstavljao se kao prorok, kao "Bozja usta", kao covek koji je sve to svoje znanje primio od Boga prosvecenjem Duha Svetog. Pristalice su ga vrlo cenile. Nazivali su ga "Prijatelj svih ljudi", "Najneustrasiviji i najplodniji pisac o religioznim temama", "Veliki reformator dvadesetog veka", "Najveci religiozni ucitelj posle apostola Pavla". Po njihovom shvatanju postoje sedam poslanika Bozjih, i to: apostol Pavle, apostol Jovan, Arije, Petar Vald, Viklif, uter i Rasel. Najveci su prvi i poslednji, to jest apostol Pavle i Rasel. On je zaista napisao vrlo mnogo. Glavno mu je bilo "Biblijske studije", nazvano i "Kljuc Biblije", koje je izislo u sedam svezaka. Osim toga, i jos mnogih drugih spisa i clanaka, on je 1879.godine pokrenuo polumesecni casopis "Kula strazara kao vesnik prisustva Hristovog", i sam je bez ijednog saradnika popunjavao ceo list sve do svoje smrti 1916.godine. Njegovo delo su produzili njegovi saradnici Dz.Vudvord, Fiser i Ruterfored koji se takodje istakao mnogim svojim spisima i propovedima, a i "mucenistvom" jer je u leto 1918.godine zajedno sa blagajnikom i sekretarom drustva i jos sest clanova bio osudjen od saveznog suda, ali su posle sest meseci pusteni uz kauciju. Posle prvog svetskog rata Jehovini svedoci su slobodno propovedali svoju nauku po Americi i Evropi, a koristeci ogromno bogatstvo koje su imali, sluzili su se ne samo stampom nego i radio-prenosom. Posle drugog svetskog rata ima ih vec po svim kontinentima. U toku pet godina rada, to jest 1968. do 1972. krstilo se preko pola miliona njihovih vernika u svetu. ORGANIZACIJA Clanovi ove zajednice potcinjeni su vrlo strogoj disciplini. Pokraj molitvenih sastanaka imaju sastanke gde se kao u kakvoj skoli preslisavaju sta su procitali iz poslednjeg broja "Kule strazara" i drugih brosura. Takodje se na tim sastancima vezbaju u propagiranju svoje vere. Kako treba pristupiti nepoznatom, kako zapoceti s njim razgovor, kako voditi diskusiju ako se ovaj odupre? Sve se to pokazuje konkretnim primerima o kojima pojedini prisutni clanovi podnose izvestaj i pricu. Cak se dva po dva direktno vezbaju kako da vode pretpostavljene razgovore. Osim toga svaki od njih ima izvesno zaduzenje u pogledu propagande i to zaduzenje mora savesno obaviti, i o tome referisati (pisac ovih redova prisustvovao je jednom takvom sastanku u skupstini Jehovinih svedoka u Beogradu ul.Milorada Mitrovica 4). Godine 1884.Rasel je osnovao "Udruzenje Kule strazare i predavaca" (Watch Tower and Tract Society) sa sedistem u Bruklinu gde je bila centrala "Ozbiljnih ispitivaca Biblije". On je sve do smrti bio predsednik toga tela. Tome drustvu se 1909.godine prikljucilo "Udruzenje narodnih propovednika", a 1913.godine pristupi mu i "Udruzenje ozbiljnih istrazivaca Biblije". To udruzenje je imalo svoj Odbor od sedam clanova. A samo udruzenje ima ogranicen broj clanova, 500. No pokraj toga Odbora postoji i "Vodece telo" Jehovinih svedoka. Na godisnjoj skupstini odrzanoj u Bukingemu u Pensilvaniji, u dvorani Jehovinih svedoka 1.oktobra 1971.godine raspravljalo se o odnosu dva tela: Odbora i Vodeceg tela. Bivalo je perioda kad su clanovi u oba tela bili isti. Reseno je da su to ipak dva razlicita tela. Vodece telo je vrhovna vlast u zajednici. Njegovi clanovi mogu biti samo oni koji su "pomazani naslednici Bozji i sunaslednici Isusa Hrista". "Oni nisu postavljeni od ljudi, nego od samog Hrista, kao i dvanaestorica apostola iz prvog veka". (No, kako i kad je to njih Hristos postavio, o tome nema objasnjenja!) Osim toga razlika je i u tome, sto se clanovi Odbora biraju na tri godine, a clanovi Vodeceg tela ostaju dozivotno. Udruzenje nije Vodece telo, nego je ono samo izvrsni organ. Kod vodeceg tela postoji "rotacija", to jest polozaj predsedavajuceg svake godine zauzima drugi clan. UCENJE JEHOVINIH SVEDOKA O Svetoj Trojici Ucenje Jehovinih svedoka je smesa svih jeresi koje su osudjene na svih sedam vaseljenskih sabora. Nema ni jedne specificno hriscanske dogme koju nisu porekli ili izvitoperili. Dogmu o Svetoj trojici odbacuju isto onako energicno kao i Jevreji i muslimani. Po njihovoj tvrdnji u Sv.pismu nema ni traga o takvom ucenju. Osim toga dogma o Svetoj Trojici se protivi ljudskom razumu, jer vele da 1+1+1 moze biti samo 3, a nikako opet 1! Uostalom, po njima, dogmat o Svetoj Trojici je cisto mnogobostvo, nesto sto je u hriscanstvo preslo iz mnogobozacke mitologije. I jos nesto vise! Dok je po ucenju i verovanju svih religija Bog svudaprisutan, Jehovini svedoci to poricu. Oni pisu: "Svevisnji je Bog oduvijek stolovao na nebu. NIJE ON DUH KOJI BI SVE PROZIMAO I SVUDA PRODIRAO, NIJE NA SVAKOM MJESTU U ISTO VRIJEME PRISUTAN. (Podvukao L.M.) Biduci da postoji kao inteligentna osoba, poseduje svoje mjesto i polozaj stolovanja gdje mu se moze pristupiti". Razume se, posto ne postoji Sveta Trojica, to ni Gospod Isus Hristos nije Bog, jednobitan sa Ocem, On doduse jeste Sin Bozji, sin svoga oca Jehove, ali "on nije Bog jer u Otkrivenju 19,13 citamo: Ime je njegovo: "Rijec Bozja". Ovo je ime koje je nosio jedinorodjeni sin Bozji, dok je zivio kod svog nebeskog oca, Jehove Boga, prije svog dolaska kao covjek". On je raspet i sahranjen. Nije vaskrsnuo telesno nego duhom. "Jesi li znao - pisu Svedoci Jehove - da je Isus davno prije nego li se na zemlji rodio kao covjek, postojao kao divno duhovno stvorenje? Biblija kaze da je on Bozji "prvorodjeni". To znaci da je bio STVOREN (podvukao L.M.) prije svih drugih sinova koji pripadaju Bozjoj obitelji. On jeste Bozji "jedinorodjeni" Sin, jer je jedini kojega je Jehova Bog izravno stvorio, sve je drugo "postalo" kroz njega kao Bozjeg glavnog posrednika". Prije negoli je rodjen na zemlji kao musko dijete, djelovao je, prema tome, na nebu, gdje je bio poznat kao "Rijec" ili kao Bozji govornik." Eto to je jehovisticka Hristologija! Ko god poznaje istoriju Crkve i dogmatiku, makar i najopstijim potezima, prepoznace u tome ucenju kombinaciju arijanstva i gnosticizma zaodenutog u biblijske istine. Duh Sveti nije Bog, nije trece lice Svete Trojice. On je Bozija sila. I ovo ucenje je samo vaskrsavanje starih jeresi. Najzad, posto Gospod Isus Hristos, po njihovom ucenju nije Bog, to ni Njegova Majka nije Bogorodica. ++++++++++++++++++ O COVEKU Ucenje Jehovinih svedoka o zagrobnom zivotu covekove duse potpuno je istovetno sa adventistickim i materijalistickim, kao da su ga preuzeli od amterijalistickih filosofa pa obukli u biblijske citate. Ne postoji dusa kao neka duhovna sustina razlicita od tela niti nadzivljuje telo. To je po njihovom ucenju pagansko sujeverje. Po njihovom verovanju i tumacenju Biblije, ne postoji nikakva razlika izmedju coveka i zivotinje u smrti. "Covjek umire kao i zivotinja." O PRAZNICIMA Sve hriscanske simvole i obicaje odbacuju kao da su to cisto mnogobozacki predmeti. Odbacuju krst, ikone, kipove, praznovanje nedelje i svih praznika, ne iskljucujuci ni Uskrs i Bozic, jer vele da nista od svega toga nije zapovedjeno u Bibliji, da je sve to mnogobozackog porekla i da je, prema tome, sve to mrsko Jehovi. A da je sve to "paganskog porekla", za to se navode dokazi iz raznih enciklopedija, a ne iz Biblije ili iz Istorije Crkve, iako se bezbroj puta ponavlja da je njima najvaznije ono sto kaze Biblija kao jedini izvor. A sta uciniti sa subotom i Pashom i ostalim starozavetnim praznicima jevrejskim? Posto je u Starom zavetu Jehova mnogo puta ponovio obaveznost tih praznika, prirodno bi bilo ocekivati od Jehovinih svedoka da ih sve ostave kao obavezu naredjenu direktnom zapovescu. A gle, oni to ne cine! Ne upustaju se u dokazivanje mnogobozackog porekla subote, iako bi se - ako je verovati raznim enciklopedijama i studijama vise nego Bibliji - moglo i to "dokazivati". Ali, o suboti i ostalim starozavetnim praznicima daju samo jednu recenicu: "Apostol Pavle korio je neke hriscane jer su slavili neke dane koji su bili propisani po Mojsijevom zakonu, sto Bog od krscana vise nije zahtijevao" (Gal.4,10-11). Ovako maglovitu izjavu moza razumeti samo onaj koji dobro poznaje Bibliju. Samo ce njemu biti jasno da je to aluzija na subotu i ostale starozavetne praznike. Sto se tice sv.tajne krstenja i "Vecere Gospodnje" u tome imaju istovatan stav sa baptistima, adventistima i ostalim sektama. Molitva moze imati vrednost samo onda ako je izgovorena kao licni slobodni razgovor coveka sa bogom. One molitve iz molitvenika nemaju nikakvu vrednost. Za razliku od adventista koji se pridrzavaju starozavetne podele jela na "cista" i "necista", Jehovini svedoci na insistiraju na toj podeli. Ali zato strogo zabranjuju svaku upotrebu krvi. Ne samo sto se krv zivotinjska ne sme jesti - na primer u krvavicama - nego se ne sme vrsiti ni transfuzija krvi radi spasavanja ljudskog zivota. HILIJAZAM Najcesca tema i sredisnja tacka jehovistickog verovanja jeste hilijazam, ili vera u skori dolazak Hristovog zemaljskog hiljadugodisnjeg carstva. No ipak se medju sobom razlikuju. Razlikuju se i po datumu i po nacinu drugog dolaska Hristovog. Dok je po adventistickom verovanju drugi Hristov dolazak dogadjaj koji ce biti vidljiv, po jehovistickom verovanju Hristov drugi dolazak je nevidljiv. Po Milerovom proracunu taj dogadjaj je trebalo da se desi 1843. ili 1844.godine, a po Raselovom proracunu 1874. pa je greska popravljena na 1914.godinu. Tada je po tvrdnji Rasela Hristos ponovo dosao, ali nevidljivo. Ipak, iako je Hristos "dosao" nevidljivo, on ce u hiljadugodisnjem carstvu s neba vladati na zemlji preko izabranih "knezova", a zivot u tom hiljadugodisnjem carstvu na zemlji bice pravi raj, bez ikakvih materijalnih i socijalnih nedostataka. U trecem delu ove knjige izlozicemo pravoslavni pogled na oba ova hilijasticka ucenja. http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=764 Stav Jehovinih svedoka prema svim sadasnjim vlastima sveta je u osnovi duboko negativan. Neka Biblije, nek ona tvrdi da je svaka vlast od Boga (Rim.13,1-6). Jehovisti - koji inace tvrde da veruju samo Bibliji - svedoce da su vlasti satanske sluge, da one predstavljaju onu apokalipticku zver iz Otkrivenja (gl.13), i da je celo hriscanstvo, koje oni nazivaju "nazovi-hriscanstvo", ona zena bludnica koja je u Otkrivenju (gl.17) nazvana "Vavilon veliki". Ovo oni prvenstveno primenjuju na Rimokatolicku crkvu, ali i na sve ostale hriscane koji ne pripadaju sekti Jehovinih svedoka. U nauci se obicno uzima da je protestantizam doprineo glavni deo radjanju politicke demokratije u svetskoj istoriji novijeg doba. Za Jehovine svedoke to se zaista ne moze reci. Oni otvoreno propovedaju teokratiju kojoj ce na celu biti nevidljivi kralj Hristos i na zemlji izabrani knezovi koji ce upravljati u Njegovo ime. Kad istoricari govore o srednjovekovnim sektama, na primer o bogumilima, kazu da su oni znali da zagolicaju radoznalost i mastu tadasnjeg sveta svojim odgovorima na svako pitanje. Nesto slicno postoji i kod Jehovinih svedoka. Oni ne samo sto "znaju" kad ce Hristos doci, nego je Rasel pronasao i odgovor da je Adam stvoren 4128.godine pre Hrista i da je u zemaljskom raju prove dve godine pre svoga grehovnog pada! Sa tom racunicom Rasel se upravo i upustio u racunanje datuma drugog dolaska Hristovog. A racunica mu je bila jednostavna, ali kao sto znamo i pogresna, kao i Milerova. JEHOVISTICKI PREVOD SV.PISMA Da bi uspeli da dokazu svoje teze, sluze se novim "tacnijim" prevodima Sv. pisma, u kojima prevod ponekih reci i interpunkciju navode onako kako to odgovara njihovom shvatanju. Evo primera. U svim tekstovima Evandjelja, kako u grckom originalu, tako i u svim ranijim prevodima, iznesen je razgovor raspetog Hrista i pokajanog razbojnika dok su jos visili na krstu. Pokajani razbojnik kaze: "Isuse, seti me se kad dodjes u carstvo svoje! I rece mu: Zaista, kazem ti: Danas ces samnom biti u Raju." (Lk.23,42-43). Posto ove reci Hristove govore direktno protiv sektaske tvrdnje da ne postoji dusa ni zagrobni zivot, to oni - kao i adventisti - menjaju interpunkciju, pa u novom prevodu "Novi Svijet" Hristov odgovor glasi: "Zaista, kazem ti danas: Samnom ces biti u raju". Smisao takve interpunkcije po sektaskom ucenju je ovaj: Danas, kad su me ljudi raspeli i odbacili, ja ti svedocim da ces samnom biti u raju, u dan sveopsteg vaskrsenja! Grcka rec "parusija" koja izvorno znaci "prisustvo", a u govornom jeziku Biblije znaci ponovni dolazak, jehovisti stalno prevode recju "Prisustvo" jer im tako treba, iako svi prevodi kazu: "ponovni", "drugi dolazak". U Evandjelju po Mateju (24,30) takodje menjaju interpunkciju i smisao. U grckom tekstu i u svim prevodima stoji: "I tada ce se na nebu pojaviti znak Sina covecjeg." To znaci: neposredno pred dolazak Hrista-Sudije pojavice se na nebu znak krsta, jer krst je Njegov znak. Posto jehovisti odbacuju krst kao Hristov znak, kvare prevod i pisu: "Tada ce se na nebu pojaviti znak: Sin covecji!" I pri svem tom kazu da ce Hristov dolazak biti nevidljiv!! A da umeju i da precute deo citata iz Sv.pisma ako im ne odgovara, evo jednog karakteristicnog primera, jedan od mnogih. Apostol Pavle dokazujuci Jevrejima da je Hristos kao Sin Bozji i kao pravi Bog veci od andjela, poziva se na Sv.pismo Starog zaveta citirajuci Psalme, pa navodi reci koje govore o Bogu Ocu i Bogu Sinu: "Prijestol je tvoj, Boze, va vijek vijeka, palica je pravde palica carstva tvoga. Omiljala ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te Boze, Bog tvoj uljem radosti vecma od drugova tvojih" (Jevr.1,8-9). Ocigledno je da se ovde Sin Bozji dvaput naziva Bogom. No posto jehovisti poricu Bozansku prirodu Sina Bozijeg to isti citat u njihovoj knjizi i interpretaciji glasi ovako: "Za Sina Bozjega kaze Biblija: Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje. Zato ga je Njegov otac narocito blagoslovio uzvisivsi ga za Kralja Bozjega Kraljevstva." Dabome, kao se tako citira Sv.pismo, onda nema nista od Hristovog Bozanstva! Jos jedan primer! Jehovisti poricu Svetu Trojicu tvrdeci da u Sv.pismu nema ni traga od takvog ucenja. Medjutim Hristos se posle vaskrsenja javio svojim ucenicima i rekao im: "Zato idite i nacinite sve narode mojim ucenicima, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da drze sve sto sam vam nalozio, i evo ja sam s vama u sve dane do svrsetka sveta." (Mt.28,19-20). Kako ove Hristove reci izricito spominju sva tri lica Svete Trojice, i kako izricito tvrde da ce Hristos biti nevidljivo sa svojom Crkvom stalno, do svrsetka veka, a ne tek od 1914.godine kao sto je to "izracunao" Carl Taze Rasel, a jehovisti nista od obe tvrdnje Hristove ne priznaju, to onda njihov citat glasi ovako: "ucinite sve narode mojim ucenicima krsteci ih."(Bozje tisucugodisnje kraljevstvo se priblizilo, str.172) Dakle, bez spominjanja Oca i Sina i Svetoga Duha. Doduse na jednom drugom mestu u istoj knjizi spominju sva tri lica Svete Trojice, ali to je samo dokaz nedoslednosti njihove. OPSTI POGLED Ako se pokret Jehovinih svedoka posmatra u celini, vidi se nesumnjivo da je to koncentrat svih starih hriscanskih jeresi prozetih duhom judejstva. Oni po svojim shvatanjima stoje znatno blize judejstvu nego hriscanstvu. Ipak, oni nisu isto sto i judejstvo. Sa judejstvom se slazu u odbacivanju dogme o Svetoj Trojici i poricanju Hristovog bozanstva, i u svom opstem stavu prema istorijskom hriscanstvu. A razlikuju se od judejstva time sto priznaju Isusa Nazarecanina za Mesiju ili Hrista, sto odbacuju starozavetni zakon, i sto suprotno Jevrejima i suprotno starozavetnoj praksi, Jehovino ime spominju svaki cas bez ikakva straha. I ne samo sto to ime spominju, nego ostro osudjuju Crkvu i celo hriscanstvo sto i Crkva svih naroda i plemena ne upotrebljava tu jevrejsku rec za oznaku imena Bozijeg. I to smatraju teskim grehom. |
|
Adventisti Opste napomene Ime "adventisti",ili "adventizam" dolazi od latinske reci "adventus" sto znaci dolazak. Misli se ovde na drugi dolazak Hristov. Prema tome, adventisti su ljudi koji ocekuju drugi dolazak Hristov, a adventizam vera koja propoveda da ce Hristos doci po drugi put na zemlju da sudi svetu. Ovakav naziv ne oznacava nam neku specificnost adventisticke sekte, jer cela Crkva od svog postanka do danas veruje i propoveda da ce Hristos ponovo doci na Zemlju da sudi zivima i mrtvima i da Njegovom carstvu nece biti kraja. Tako upravo i glasi sedmi clan Nikejsko-carigradskog Simvola vere:"Verujem...i u jednoga Gospoda Isusa Hrista Sin Bozijeg...koji ce opet doci sa slavom da sudi zivima i mrtvima, i Njegovom carstvu nece biti kraja". Prema tome svaki hriscanin je adventist, pa naziv "adventist", koji je ova sekta izabrala za sebe deluje suvise siroko, jer obuhvata u sebi daleko vise ljudi koji toj sekti ne pripadaju, nego sto ima pripadnika te sekte. Medjutim, adventisti smatraju sebe posebnom grupom koja ocekuje skori dolazak Hristov kao dogadjaj koji nije daleko od naseg vremena. No, ni ta razlika ne opravdava njihov naziv. Prvo, Crkva nikad nije odredjivala datum kad ce doci Hristos jer sam Hristos nije taj datum niti godinu igde prorekao. On otvoreno kaze apostolima da "o danu tome i o casu niko ne zna, ni andjeli nebeski, do Otac sam"(Mt.24,35). A kad su ga apostoli posle vaskrsenja ponovo upitali o tom casu, On im je opet odgovorio:"Nije vase da znate vremena i leta koje Otac zadrza u svojoj vlasti"(Dap.1,7). Zato Crkva jednostavno izrazava tvrdu veru da ce Hristos "opet doci", ali ne odredjuje godinu i datum njegovog ponovnog dolaska. Drugo, adventisti nisu jedini koji ocekuju Hristov dolazak u najskorije vreme. To isto cine i Jehovini svedoci, i druge razne sekte. Iz istorije Crkve znamo da je bilo i u ranijim vekovima, recimo u vreme reformacije, raznih pojedinaca koji su odredjivali godinu Hristovog ponovnog dolaska, ili su bar tvrdili da je taj dolazak tu blizu, "pred vratima". Tako su anabaptisti iz 16. veka, na primer Hans Hut, Melihor Hofman, Nikolaus Storh i drugi propovedali skori dolazak Hristov. Takvih "proroka" bilo je i u doba apostola Pavla pa je zato upravo i pisao poslanicu Solunjanima. Prema tome naziv "adventisti" bilo da se shvati u onom opstem crkvenom shvatanju, bilo u posebnom sektaskom smislu, ne oznacuje nesto posebno, neku karakteristiku koja bi bila samo njihova. Zato su ih baptisti i Jehovini svedoci nazivali milerovci po njihovom prvom "proroku" i osnivacu Mileru, a njihovu veru "milerizam". Kratka istorija adventizma Postanak Osnivac adventisticke sekte, Vilijam Miler, rodio se 1781. godine u gradu Pitsfildu u drzavi Masacusets (SAD). Po zanimanju je bio farmer bez neke vece skolske spreme, ali je vrlo mnogo citao. U mladim godinama zapao je u drustvo nevernika, deista, pa je odbacivao Bibliju, iako je po zvanicnoj veri pripadao jednoj baptistickoj sekti. U drustvu nevernika ostao je dvanaest godina. Medjutim kada je imao trideset cetiri godine, u njemu se probudilo religijsko osecanje i interesovanje za Bibliju. Citajuci Bibliju vrlo revnosno, vratio se veri svojih otaca i stekao nepokolebivo uverenje da su se sva biblijska prorocanstva ostavrila. Duboko ga je zainteresovalo pitanje kad ce biti drugi dolazak Hristov. Tumaceci knjigu proroka Danila i Apokalipsis dosao je jos 1818. godine do licnog ubedjenja da je Hristov drugi dolazak vrlo blizu, najvise kroz dvadesetpet godina Hristos ce ponovo doci na zemlju. Miler se borio sam sa sobom celih devet godina dok se nije najzad resio da izidje javno sa svojim proracunom datuma drugog dolaska Hristovog. Tek 1831. godine on je to svoje otkrice objavio u propovedima, a zatim i u knjizi "Dokazi iz Biblije i istorije za ponovni dolazak Hrista oko 1843. godine". Knjiga se pojavila 1833. godine. Knjiga je tvrdila da ce Hristos doci izmedju 21. marta 1843. i 21. marta 1844. Njegovim dokazima koji su se mnogima ucinili ispravni i neoborivi poverovalo je mnogo ljudi. Oni su, nazivajuci se vec tada "adventistima", poceli da se pripremaju za susret sa Hristom. Vec nekoliko sedmica pre ocekivanog vremena vecina je prekinula sve zemaljske poslove. Iskreni verni su ispitivali brizljivo svaku misao i svaku zelju svoga srca, kao da se nalaze na samrtnoj postelji i da kroz nekoliko casova za sve na zemlji moraju zaklopiti oci"-tako adventisticka "prorocica" Jelena G.Vajt opisuje stanje tih prvih adventista. Drugi pisci dodaju da su ti adventisti cak bili obuceni u bele haljine i da su grupno na poljani ocekivali dolazak Hristov sa duhovnim pesmama i poklicima "Dodji,Gospode Isuse". Doduse, Jelena Vajt porice da su za tu priliku adventisti sili sebi bele haljine, no taj detalj nije ni od kakve vaznosti. Vazna je cinjenica da se Milerovo prorocanstvo pokazalo laznim. Hristos, kao sto to svi vidimo, nije dosao. "Oni koji su sa iskrenom verom i srdacnom ljubavlju ocekivali svoga Spasitelja, doziveli su gorko razocaranje"-iskreno priznaje Jelena Vajt. A tek Miler! Kako se on osecao? U jednom otvorenom pismu pokajnicki je priznao svoju zabludu. Mnogi razocarani napustise ga. No, on je ipak, buduci vatreno ubedjen u matematicku ispravnost svojih proracunavanja, ponovo trazio u Bibliji objasnjenje u cemu je greska, gde je pogresio, kad se Hristos nije pojavio onog dana koji Mu je on, tako reci, zakazao. Milerov prijatelj Snou (S.S.Snow) dobio je "nebesku svetlost" i "pronasao" gde je bila greska u Milerovom proracunu. U prici o deset devojaka koja se upravo odnosi na drugi dolazak Hristov (Mt.25,1-13) receno je da je zenik zakasnio sa dolaskom i da je dosao u ponoc. To po tumcenju Snoa znaci nista drugo, nego da Hristov dolazak treba cekati pola godine kasnije nego sto je bio proracunao Miler. Dakle, Hristos ce doci 21.oktobra 1844. a ne kao sto bese izracunato 21.marta. Eto nove nade! Mnogi su opet poverovali. Miler se u pocetku drzao vrlo rezervisano prema tom novom proracunu. Tek 6.oktobra i on se prikljucio vernicima i poverovao da ce tog dana Hristos doci. A bostonski trgovci, kao trgovci! Od svega prave pazar, pa i od nove adventisticke nade. Bilo da su i oni poverovali, ili ne, bilo da su hteli da naprave dobar pazar, bilo da su hteli malo da se narugaju adventistima, u oglasima svojih radnji istakose reklame:"Belo odelo za vaznesenje po najjeftinijoj ceni i poslednjoj modi". Adventisti se ponovo iskupise da docekaju Hrista. Ponovo pobozni, uzdasi i pozivi: Dodji, Gospode Isuse! Ponovo pokajanje i ispitivanje srca i savseti. Parola dana bila je:"Evo zenik dolazi"! Miler opisujuci te momente kaze:"Nema velikog izrazavanja radosti...Ne cuje se klicanje...Pevaci cute: oni cekaju da se prikljuce andjeoskoj vojsci, nebeskim horovima... Jelena Vajt izvestava nas da su poklic "Evo dolzai zenik" oni najodaniji poziv i polsusali. "Zemljoradnici su ostavili svoje zito u polju, zanatlije svoj alat i posli sa suzama u ocima i velikom radoscu da objave opomenu." Ali, sve je bilo uzalud! Hristos opet nije dosao. Adventisti su ostali prazni kao ono nekad u vreme proroka Ilije svestenici Valovi koji su pola dana vikali "Vale, uslisi nas"(1.Car.18,26). Glasa niotkuda, niti ikakav znaka! Razocaranje je bilo potpuno. Josua Hajms (Josua Himes), Milerov prijatelj iz Bostona, koji je jos 1840. godine izdao prve adventisticke novine pod naslovom "Znaci vemena", pisase: "Ja sam napustio skup i plakao kao dete. Vreme je proslo, a ocekivani Gospod nije dosao. Mi moramo reci kao nekada Marija Magdalina:"Uzese Gospoda iz groba i ne znamo gde ga metnuse"(Jn.20,2). Slicno se izrazava i Jelena Vajt. A baptisticka verska zajednica kojoj je pripadao Miler i ciji je propovednik bio, vec sita bruke i skandala, iskljucila ga je iz svoje sredine i Milera i njegove pristalice, u januaru 1845. Dalji tok istorije Sta sad?! Mnogi se pokajnicki vratise svojim bivsim maticnim verskim zajednicama, a neki ostadose i dalje uz Milera. Pod utiskom drugog razocaranja sam Miler je 3. decembra 1844. godine pisao:"Primorani smo da osnujemo svoju odvojenu crkvu: Bog neka nam oprosti". Prva briga bila je objasniti zasto Hristos nije dosao kad je po Milerovom tumacenju prorostva trebalo obavezno da dodje bar 1844.(22.X) Posle ponovnog i ponovnog ispitivanja Biblije nadjeno je najzad,"objasnjenje" zasto Hristos nije dosao. Pogreska je bila zapravo dvostruka. Prvo, Danilovo prorocanstvo na koje se Miler u svojem tumacenju pozivao (Dan.8,14) i ne kaze da ce Hristos posle 2300 dana doci na zemlju, nego da ce se tada "ocistiti svetinja". Drugo, Miler je pogresno shvatao da se pod izrazom "ciscenje svetinje" podrazumeva ociscenje zemlje vatrom Hristovog suda. Novi pogled u Bibliji poucio ih je da to "ciscenje svetinje" znaci ciscenje nebeske svetinje, a ne zemaljske. Dakle, posto je Milerova biblijska racunica tacna, tog dana, 22.oktobra 1844. godine ipak se desilo nesto izuzetno vazno. Tog dana Hristos je usao u nebesku svetinju i zapoceo je istrazni sud, "sud od kuce Bozije"(1.Petr.4,17). Sad, ko moze da proveri sta se desava na nebu, nek osporava tezu! Inace adventisti tvrde da je Bog "ciscenje nebeske svetinje" cudesno otkrio Hiramu Edisonu odmah drugi dan posle promasenog cekanja. Na pitanje koliko vredi Milerovo proricanje osvrnucemo se kasnije, a sada produzimo istoriju adventista. Miler, iskljcen iz baptisticke zajednice, poceo je odmah organizaciju svoje nove verske zajednice. Iste godine on sazove skupstinu u mestu Olbani na kojoj je konstituisana nova verska zajednica adventista odvojena od baptista. Uskoro je Miler umro (1849.god) ostavivsi za sobom tek novoosnovanu zajednicu. Bilo je mnogo krupnih teoloskih problema na kojima se zajednica pocepala na razne grupe. Jedni su kao i Miler, praznovali nedelju a uskoro su se pojavili "adventisti sedmog dana", ili subotari koji su presli na praznovanje subote, jer su smatrali da je to jedini pravilan nacin slavljenja Boga i ispunjavanja Bozjih zapovesti. Nove licnosti i nova ucenja Jos za zivota Milerova jedan od njegovih propovednika Stor propovedao je nauku da po ucenju Biblije ne postoji besmrtna dusa, i da gresnici nece biti kaznjeni vecnim mukama nego vecnim unistenjem. Njegove pristalice nazivase se "adventisti hriscani". Njihovi protivnici koji su verovali u besmrtnost duse i vecnost gresnickih muka nazivali su se "Evandjelski adventisti". Pokraj njih postojala su i "Adventisticka braca" i "Ujedninjeni adventisti". No, najvise pristalica pridobili su "Adventisti sedmog dana ili sbotari". Iako su adventisti od samog svog pocetka praznovali nedelju, dakle bili "nedeljari" a ne "subotari", ipak se subotarstvo kod njih razvilo vrlo rano, jos za zivota Milerovog. Neka Jevrejka Rahilja Preston presla je u adventizam i pocela propovedati da treba praznovati subotu. Josif Bets (Joseph Bates) takodje je bio zastupnik praznovanja subote. On je 1846. godine napisao knjigu o praznovanju subote. Knjiga je postigla medju adventistima veliki uspeh. Ali izgleda da bi sve to ostalo bez veceg znacaja i uticaja da se ideji praznovanja subote nije pridruzila i Jelena Vajt (1827-1915). Bila je to vrlo energicna i darovita zena. Ona je u toku svoga dugog zivota napisala 43 knjige i brosure i oko cetiri hiljade raznih clanaka objavljenih u adventistickim casopisima. Ona je tvrdila o sebi da je dozivljavala nekakve vizije za vreme kojih je stojala nepomicno, bez disanja, otvorenih ociju. Adventisti veruju da je ona tada dobijala razna otkrivenja iz nebeskog sveta, pa je smatraju za Bogom danu prorocicu. Tim svojim vizijama ona je poduprla Milerovo tumacenje da je Hristos 21.oktobra usao u nebesku svetinju i tamo zapoceo istrazni sud pa zato nije dosao toga dana na zemlju kao sto je to proracunao Miler i kao sto su svi adventisti to nesumnjivo ocekivali. Osim toga, jedna od njenih "vizija" potvrdjivala je potrebu praznovanja subote. Naime, ona kaze da je imala viziju nebeske skinije i tamo videla Kovceg zaveta. Hristos joj je otvorio poklopac sa kovcega u kojem su bile one dve kamene ploce sa Bozijim zapovestima koje je Mojsije dobio od Boga na Sinaju. Dalje kazivanje ima dve verzije. Po jednoj verziji cetvrta zapovest je bila tamna pa je Jelni dato objasnjenje da je to stoga, sto ljudi ne postuju tu zapovest nego su mesto subote uveli praznovanje nedelje. Po drugoj verziji cetvrta zapovest je bila okruzena svetloscu, a objasnjenje je glasilo da je to stoga sto je to "jedina zapovest koja definise zivoga Boga, koji je stvorio nebo i zemlju i sve sto je u njima. Kad su bili polozeni temelji zemlje, onda je bio polozen i temelj suboti". Ma koliko da je Jelena Vajt naglasavala da njeni spisi nisu nikakva zamena niti dopuna Biblije, ipak su njene vizije, narocito sto se tice praznovanja subote, imale prakticno bas taj efekat, pogotovo kod sveta zeljnog okultnih senzacija. Inace Jelena Vajt je bila neumorni propovednik adventizma-subotarstva tako da je obisla ne samo celu Ameriku, nego je 1885. godine dosla i u Evropu gde je obisla novoosnovane adventisticke opstine u mnogim evropskim zemljama. Jos jedan promasaj Reformisticki pokret adventista sedmog dana je posebna grana adventista subotara. U toku prvog svetskog rata su se medjusobno zavadili na pitanju ucesca adventista u ratu. J.Vincen(J.Wintzen)njihov istaknuti funkcioner, napisao je u decembru 1915. godine clanak "Hristos i rat". Tvrdio je da "Biblija sasvim ozbiljno uci da se ucescem u ratu ne narusava ni sesta ni cetvrta zapovest Bozja. Ovo je izazvalo medju adventistima u Nemackoj velike i zucne rasprave. Opozicija je upotrebljavala vrlo krupne i teske izraze na racun zvanicnog pravca izrazenog u spomenutom clanku. Pristalice takvog shvatanja nazivane su "varalicama" i "poboznim nitkovima", a "Strazar istine"-adventisticki casopis "Reformnog pokreta"-isao je tako daleko, da je tu grupu adventista uporedjivao sa slikom zene bludnice koja jase na zveri, prema viziji opisanoj u 17.glavi Otkrivenja Sv.Jovana Bogoslova. Tu sliku inace adventisti primenjuju na Rimokatolicku crkvu. Posle Milerovog promasaja u odredjivanju datuma ponovnog Hristovog dolsaka, adventisti sedmog dana vise ne izracunavaju bas datum drugog Hristovog dolaska, nego se zadovoljavaju samo tvrdnjom da su ovo poslednji dani i da "ovajnarastaj nece proci dok se sve to ne zbude"-kao da je Hristos to rekao za svoj drugi dolazak, a ne za razorenje Jerusalima. I kao da je pod recima "ovaj narastaj" mislio na generacije iz naseg doba a ne na one generacije kojima je neposredno i govorio o propasti Jerusalima. Medjutim "Reformni pokret" nije mogao nikako da se odlepi od te cudne antibiblijske zelje da proracuna datum drugog Hristovog dolaska. Njihov americki vodja Rajt (Reidt) iz Long-Islanda proglasio je 6.februar 1925. za dan ponovnog Hristovog dolaska. On je taj dolazak cak i potanko opisao. Hristu ce trebati sedam dana dok ne stigne na Zemlju. Usput ce se pomalo zadrzati na pojedinim planetama koje bude sreo, da bi na njima izdao uputstva i naredjenja koja se ticu ishrane zemaljskih pravednika koje ce On povesti u nebo.(Paul Scheurlen,o.c.p.66-68) Kao sto je svima poznato, prosao je sa svojim prorostvom kao i Miler. Pa, iver ne pada daleko od klade! Adventizam kod Srba Nama Srbima adventisticki propovednici sizu tek pocetkom 20 veka. Prema izvestaju koji donosi Albin Mocnik bivsi predsednik adventista u nekadasnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, medju Srbima u bivsoj Austro-Ugarskoj adventizam se javlja 1903. godine, i to u Mokrinu u Boljevcima. Adventisticki "Glasnik" br. 1 za 1975. godinu objavljuje da je 6.12.1947. godine u Loku umro jedan od najstarijih adventista u drzavi, Rada Maletin, koji je "istinu primio" jos 1910. godine u Beogradu, a "zavet s Gospodom" ucinio 1911.u Turiji. Takodje u istom broju "Glasnika" prestampan je jedan clanak iz nekadasnjeg adventistickog lista "Sionska straza" br.1 za 1914. godinu, u kojem pisac clanka N.Z.iznosi "Kako je istina dosla u Stari Sivac", to jest kako je on kao berberin u tome mestu postao subotar jos pre 1913. godine, i kako je u novembru te godine pod uputstvom "brata" Maksa Ludevika preveo svoju zenu i jos dva prijatelja u subotarstvo. U Beogradu su prvi propovednici adventizma primeceni 1909. godine. Skupljali su se na molitvene sastanke po privatnim kucama. Najpre u Dalmatinskoj ulici br. 30 kod nekog ciglara Antonija Stankovica. O tim njihovim sastancima imamo iscrpan izvestaj od pokojnog prote Ljubomira Mitrovica("Miroljuba") u njegovim spisima:"Verske lutalice" i "Iz tame na svetlost". On je verovatno bio prvi srpski svestenik na teritoriji ondasnje kraljevine Srbije koji je pastirski delovao medju novim sektasima. Po njegovim izvestajima bilo ih je 1911. godine oko desetak dusa koje iz Beograda, koje iz raznih mesta: Zarkova, Barajeva, Zemuna, Cente i Kikinde. On cak navodi i imena prisutnih. Stvaranjem nove drzave Srba, Hrvata i Slovenaca posle prvog svetskog rata razne grupe adventista su se ujedinile u posebno misionarsko polje novostvorene drzave. Istaknute vodje bili su: Albin Mocnik sa sedistem u Beogradu, Robert Silinger sa sedistem u Novom Sadu i Ziva Janac sa sedistem u sremskom selu Nikinci. Sva trojica su bili vrlo aktivni, no prvenstvo ipak pripada Mocniku. On je u Beogradu osnovao "subotnu skolu", "misionarsku skolu" za spremanje misionara i kolportera(knjigonosa), "Samaricansko drustvo" i drustvo "Preporod". "Preporod" je bio zakupio salu od Srpskog lekarskog drustva na Zelenom Vencu br.1 u kojoj je drzao svoje molitvene sastanke subotom i svoja predavanja nedeljom uvece. Pisac ovih redova je kao student teologije prve i druge godine svojih studija (1934. i 1935.) vrlo cesto odlazio na nedeljna vecernja predavanja da slusa Lorencija I Djordja Kalezica. Posle drugog svetskog rata adventizam se na teritoriji SFRJ razmahao svom snagom, tako da su podignute mnoge i mnoge adventisticke bogomolje, narocito po Uzoj Srbiji i to u mestima i krajevima koji ranije nisu ni culi za subotare. Osim tih "domova molitve" adventisti su otvorili i svoje bogoslovske skole, imaju svoju biblijsku dopisnu skolu, svoje horove, svoje folklorne grupe koje ucestvuju na adventistickim saborima u inostranstvu (na primer u Becu), redovno odrzavaju casove veronauke. Imaju subotom molitvene sastanke sa predavanjima na kojima ucestvuju ponekad i vise predavaca kao i horovi i recitatori. Pri predavanjima sluze se po potrebi najmodernijim tehnickim sredstvima, i izbegavaju staromodne termine i nazive. Primera radi, pisac ovih redova moze navesti iz licnog iskustva jedno vrlo efikasno predavanje kojem je prisustvovao u adventistickom molitvenom domu u Beogradu u ulici Bozidara Adzije, pre nekoliko godina. Prvo su izisli na propovedaonicu nekoliko lica raznih doba starosti. Jedno dete pozdravlja dobrodoslicom svu decu svoje vrsnjake. To isto ucinise jedan mladic i devojka. Zatim jedan zreo covek, i najzad jedan starac. Tema predavanja je bila ono sto bismo mi nazvali "Teoloski dokaz o postojanju Bozijem". Medjutim, takav naziv oni nisu upotrebili. Ta terminologija je za njih staromodna i kompromitovana. Pre samog predavanja jedan mladic, rodom iz Crne Gore, majstorski je izrecitovao Njegosevu pesmu "Crnogorac svemogucem Bogu". Zatim jedan mlad predavac (mozda Lorencin sin onog starog Lorencina) vrlo elokventan, recit, iznosio je vanredne primere teologije i, upotrebivsi kono projektor u boji, vodio nas od zvezde do zvezde i od magline do magline kroz celu vasionu. Predavanje je ostavilo vanredan utisak. A bilo je zacinjeno pesmama koje je izvodio jedan vrlo veliki hor same omladine, i sa nekoliko tacaka koje su izvodili omladinski oktet i jedan omladinski kvartet. Sve se zavrsilo masovnom pesmom "Zasto da dremas pred vratima carstva" koju je uz pratnju harmoniuma pevala cela masa prisutnih od nekoliko stotina dusa. Ne samo to. Umeju ponekad da ubace svoje stvari gde im se covek uopste ne nada. U maju 1939. godine osvecen je kamen temeljac Svetosavskog hrama. Tada je isla velicanstvena pravoslavna litija iz Saborne crkve preko Terazija do Svetosavskog platoa na Vracaru, gde treba da se polozi kamen temeljac za Svetosavski hram. U litiji su ucestvovale mnogobrojne korporacije i razne muzicke grupe. Neke od njih su svirale pravoslavne crkvene melodije, na primer svetosavski tropar treceg glasa "Puti vovodjascago", onaj osmog glasa "Pravoslavija nastavnice". Jedna muzicka grupa svirala je neku melodiju pesme koju sam cuo vise puta na molitvenom sastanku adventista u sali drustva "Preporod",a cije pocetne reci glase:"Gde nalazi dusa svoj pokoj i mir?", sa refrenom posle svake strofe:"Domovina duse na nebu je tam". Kasnije, cak 1956. godine nasao sam su u Vrnjackoj Banji sa jednim starim adventistom, mislim da se zvao Sodarevic ili Sudarevic i on mi rece da je ta pesma vec tada bila izbacena iz adventisticke pesmarice jer ne odgovara adventistickom ucenju o dusi. Cak je i "Politika" pisala o prodoru adventista, u br. 5520. Adventisticka propagandna literatura je vrlo bogata i vrlo raskosno i moderno uredjena. vecinom u koloru. Naslovi knjiga su vrlo zavodljivi. Ne moze se naci knjiga sa staromodnim nazivom "Katihizis", ili "Biblijska istorija" ili "Dogmatika". Ne! Njihove knjige sadrze sve to, ali pod drugim, privlacnijim naslovima koji mogu da zagolicaju interesovanje prolaznika. Na primer:"Velika borba izmedju Hrista i Sotone", "Ima li zivota u vasioni", "Resenje svetske krize", "Nada ovog sveta", "Suvremeni covjek i Biblija", "Ispunjenje vekovne teznje covecanstva", "Na pragu novog doba". Organizacija i aktivnost adventista Adventisticka verska zajednica ne samo sto je vrlo bogata, nego je i vrlo organizovana i disciplinovana. Tamo se tacno zna sta ko sme i sta ko moze da cini. Kad se u nekom mestu pridobije nekoliko lica, obrazuje se opstina. Njom upravljaju jedan ili dva propovednika koji imaju svoje pomocnike. Osim njih u opstini postoji narociti odbor "komitet" koji vodi poslove opstine. Vise opstina iz neke pokrajine sacinjava okruzne saveze, a ovi sacinjavaju "Uniju" koja moze da obugvata vise zemalja. Unije svake godine salju svoje delegate na unionisticku konferenciju. Ona nosi naziv Generalna konferencija i ona je najvisa vlast za adventiste celog sveta. Ona se odrzava svake cetvrte godine. Ona bira jednu posebnu komisiju od 35 clanova koja vodi brigu za misionarenje u celom svetu. Adventisticke misije su vrlo zive. Imaju adventisti u svetu mnoge skole, od osnovnih do univerziteta. Izdrzavaju mnoge bolnice i druge karitativne ustanove. Imaju svoje radio stanice u pojedinim zeljama, imaju svoje fabrike itd. Sabravsi sve ovo, adventizam predstavlja jednu vrlo mocnu organizaciju u svetu. Oni misle da na osnovu svega toga zasluzuju naziv "Crkva", a niposto sekta, jer se ne smatraju frakcijom bilo koje crkve. Pozivaju se cak i na to sto su u mnogim drzavama uspeli da izdejstvuju za sebe zvanicni naziv "Hriscanska adventisticka crkva". No, iako imaju tako mocnu organizaciju, adventisti u svetu i kod nas ipak ne predstavljaju jednu jedinstvenu celinu nego su pocepani na razne sekte kao sto je to vec spomenuto napred. U SFRJ registrovano je nekoliko adventistickih "crkava", i to: Hriscanska adventisticka crkva, Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana, Crkva Bozja sedmog dana i Crkva Bozja, koja ne priznaje Jelenu Vajt za prorocicu. Iz ovog kratkog pregleda istorije adventizma vidimo jednu cudnu pojavu. Naime, nijedna sekta u istoriji hriscanstva nije startovala sa tako velikom brukom i sramotom da ju je Hristos pred celim svetom ocigledno demantovao u njenom osnovnom i najglavnijem stavu -i to dvaput!- a pri svem tom, ona je postigla u svetu vece uspehe nego ikoja druga sekta! Kako objasniti taj paradoks? Pravo objasnjenje mogao bi dati samo onaj kome su poznati putevi Bozjeg promisla. Za nas obicni ljudski razum vazi ono sto je po Bibliji i po samom razumu nesumnjivo. I Biblija i razum i svakidasnje iskustvo uveravaju nas da u ovom svetu ne postize uspehe samo Bog, nego i Satana. Adventisti uce da je papstvo antihrist, pa ono ipak ima vise uspeha nego oni. Po recima Biblije antihrist ce pred kraj sveta i veka postici daleko vece uspehe u svetu nego Crkva. Spasitelj je jednom prilikom cak postavio pitanje:"Ali sin covecji kada dodje, hoce li naci veru na zemlji?"(Lk.18,8). Drugo, i Biblija i razum kazu da se Bog ne moze varati niti lagati. Prema tome, "ako bi neki prorok rekao u ime Gospodnje pa se ne zbude, i ne izvrsi se, to je rijec koje nije rekao Gospod, nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se"(5.Mojs.18,22). Trece, istorija nas ocigledno uverava da je Miler, osnivac adventizma. On je govorio "u ime Gospodnje", na "osnovu reci Bozje", a njegovo se prorostvo nije ispunilo. I to dvaput neispunjeno! Dakle? Ucenje adventista Adventisti usvajaju mnoge dogme koje ima i Pravoslavna Crkva. Mozemo cak reci: ceo Nikejsko-carigradski simvol vere, i to bez rimokatolickog dodatka "Filiokve". U njihovim brosurama "Vjeruju ranog hriscanstva" koje obradjuje Slankamenac, vec na prvoj stranici prvog broja odstampan je Simvol vere Nikejsko-carigradski tacno onako kako ga drzi Pravoslavna Crkva. Objektivan pravoslavac ne moze da ne pohvali tako nesto. Medjutim, oni imaju svoje tumacenje toga Simvola, a sto je najvaznije, pokraj istina izlozenih u tome Simvolu oni imaju i svojih specificnosti za koje Crkva nije znala niti zna. Adventizam kao protestantska sekta ima izvesnih ucenja koja su zajednicka svima protestantima, ima i takvih koje su zajednicke mnogim sektama a ne pripadaju samo adventistima, i ima takvih ucenja koja su bas specificno adventisticko-subotarska. U onu prvu grupu spadaju: a) Izvor vere i pravilo istinitosti nekoga verskog ucenja je samo Sveto pismo bez Svetog predanja. Sveto pismo samo sebe tumaci. Nije potrebno rukovodstvo Crkve ni svetih otaca. b) Covek se spasava samo verom u iskupiteljsku zrtvu koju je Hristos podneo. g)Hristos je jedini posrednik izmedju Boga i coveka, On je nas prvosvestenik i prema tome ne treba se obracati molitveno svetiteljima ni Bogorodici. d) Nema sedam svetih tajni. Postoji obavezno obred krstenja i vecere Gospodnje (pricesca) ali se hlebac i vino ne pretvaraju u telo i krv Hristovu. Ne postoji posebno svestenstvo, nego opste. dj) Odbacivanje postovanja ikona, relikvija i krsta. e)Odbacivanje monaskih zaveta i svetiteljskih asketskih podviga. U onu drugu grupu verskih tvrdnji koje pripadaju jos nekim protestantskim sektama a ne samo adventistima spadaju: a) Ucenje da covek nema posebnu duhovnu dusu razlicitu od tela, besmrtnu i neraspadljivu, nego je dusa isto sto i krv, ili prosto ziv covek. Prema tome, ne postoji nikakav zagrobni zivot. Mrtvi do vaskrsenja "spavaju". Vera u besmrtnost duse je po adventistickom, i uopste po sektaskom ucenju, izum satanin kojim je on prevario nase praroditelje ubedjujuci ih protiv Bozje pretnje i opomene da oni nece umreti(1.Mojs.3,4). To shvatanje je razlog vise da se ne treba molitveno obracati svetiteljima jer oni nisu zivi, oni su stvarno sasvim mrtvi. b) Vera u skori dolazak Hristov takodjer je jedna od karakteristicnih ucenja za adventiste. No ne samo za njih, nego i za neke druge sekte, na primer Jehovine svedoke. Kao sto smo videli iz dosadasnjeg izlaganja, iz toga ocekivanja i rodila se adventisticka sekta i naziv. U pocetku su odrejivali bas datum drugog dolaska. Sada, posle dvostrukog promasaja Milerovog, to vise ne cine. Zadovoljavaju se tvrdnjom da su se "znaci vremena" pred drugi dolazak ispunili i da je taj dogadjaj "pred vratima". Hristos ce doci kad se zavrsi istrazni sud na nebu ili "ciscenje nebeske svetinje". Ima pisaca koji tvrde da su adventisti i posle neuspelih Milerovoh proricanja ipak odredjivali nove datume drugog Hristovog dolaska. Navode se godine 1913.,1914.,1924.,1925.,1945.,1955. Moze biti da su ti pisci pomesali adventiste na ovom pitanju sa nekim drugim sektama. U adventistickim knjigama te se godine ne spominju. A i u predavanjima i privatnim razgovorima ne navode godinu dolaska. v) Po verovanju adventista vaskrsenje mrtvih nece biti jedinstven dogadjaj za sve ljude istovremeno, nego u dve etape. Prvo ce vaskrsnuti pravednici, a posle gresnici. Tako postoje dva vaskrsenja, prvo i drugo. g) U vezi sa ovakvim shvatanjem vaskrsenja stoji verovanje u hiljadugodisnje carstvo Hristovo, ili hilijazam. Adventisticki spisi to ovako predstavljaju. Prvo ce se ispuniti znaci predvidjeni u biblijskim prorocanstvima za poslednje dane. Zatim dolazak Hristov i vaskrsenje pravednika. Zatim vaznesenje pravednika sa Hristom na nebo, gde ostaju hiljadu godina u carstvu Hristovom. Za to vreme zemlja ce biti pusta, a satana odvezan (Treba ovde naglasiti da ima hilijasta koji veruju da nece hiljadugodisnje carstvo biti na nebu nego ovde na zemlji). Posle hiljadu godina vaskrsavaju mrtvi gresnici, satana biva pusten na slobodu na zemlju da vara gresnike. Hristos sa pravednicima i Novim Jerusalimom silazi s neba na zemlju. Satana prikupi gresnike za boj protiv Hrista i pravednika (Harmagedon). No Hristos ga savladjuje, baca i njega i gresnike u jezero ognjeno i sumporno i to im je kraj. Satana i svi gresnici bice unisteni, a nece biti osudjeni na vecne muke kao sto to veruje Crkva. Posle njihovog unistenja nastaje vecni zivot pravednika i andjela u Bozjem carstvu u kojem ce vladati vecna harmmonija, kao sto bese u svetu pre grehovnog pada. To je u glavnim potezima eshatolosko ucenje adventista, a sa neznatnim izmenama i drugih sektasa koji veruju u osnivanje hiljadugodisnjeg Hristovog carstva (po nekima na nebu, po nekima na zemlji), pa se zato njihovo ucenje naziva hilijazam, a oni hilijasti. Ima izvesnih tacaka adventistickog ucenja koja su specificno njihova, iako neka od tih shvatanja usvojise i Jehovini svedoci koji su se pojavili posle adventista i dali tim shvatanjima ipak nesto od svojega tumacenja, tako da nisu bas identicni sa adventistima, nego su slicni, bliski, u sustini skoro isti. Evo tih tacaka. a) Danilovo prorostvo o buducim carstvima koja ce nastupiti posle Danilovog vremena, posebno prorostvo o "malom rogu"(videti Danilovu knjigu gl.8) oni tumace tako kao da se to odnosi na papu i Rimokatolicku crkvu. A onih 2300 dana i noci o kojima se govori u 14.stihu te glave, Miler tumaci tako da ce1843.ili1844.Hristos doci ponovo. Posto nije dosao, onda su to naknadno protumacili tako da je Hristos tada usao u nebesku svetinju da je ocisti. b) Po njihovom tumacenju spomenutih Danilovih prorostava u vezi sa prorostvima iz Apokalipsisa gl.13. i 17. papa je antihrist u bukvalnom smislu reci. On je eksponent sotone. Jelena Vajt je napisala jednu knjigu u kojoj izlaze istoriju hriscanstva. Naslov knjige je:"Velika borba izmedju Hrista i sotone". Hristos je olicen u jereticima i sektasima svih vekova, a sotona to je papa i uopste Rimokatolicka crkva. U mnogim svojim spisoma adventisti izracunavaju cak i antihristov broj 666 iz latinskog natpisa titule koja je po njihovom tvrdjenju napisana u papskoj tijari: Vicarus Filii Dei= Zamenik Sina Bozjeg. Rimokatolicka crkva je po njihovom tumacenju Apokalipsisa "Veliki Vavilon", ona velika bludnica o kojoj se govori u 17.glavi Apokalipsisa, ili "zver" koja je opisana u 13.glavi Apokalipsisa. Iako je Luter, daleko pre adventista, nazvao papu antihristom, u svome spisu Wider die Bulle des Antichrists (Protiv bule antihristove), a isto tako, iako Pravoslavna crkva ne priznaje papu kao nepogresivog zamenika Hristovog, niti kao vidljivu glavu Crkve, adventisti tu sliku o papi primenjuju delimicno i na Pravoslavnu Crkvu, pa cak i ostale protestante koji slave nedelju kao "znak zveri", kao "papin pecat". U tom se s njima slazu i Jehovini svedoci. v) Adventisti odbacuju sve hriscanske praznike zajedno sa nedeljom, a vracaju se na starozavetno praznovanje subote. Nedelju je po njihovom misljenju uveo papa i zato je ona znak "apokalipticne zveri", ili "pecat papski", plod delovanja "malog roga" koji ce pomisljati da "promeni vremena i zakone".(Dan.7,25). Praznovanje subote i skori dolazak hristov, to su dve teme koje se obavezno provlace kroz sve njihove besede i napise. Subota je za njih dokaz da su oni prava Crkva, jer "samo oni ispunjavaju svih deset Bozjih zapovesti". g) Adventisti se drze starozavetnog propisa o podeli jela na cista i necista, pa ne upotrebljavaju svinjetinu. U tome se potpuno slazu sa Jevrejima. d) Zabranjena je svaka upotreba duvana i alkohola. Cak i za pricesce ili "Veceru Gospodnju" upotrebljavaju slatko vino, ili siru. dj) Adventisti tvrde o sebi da imaju dar prorostva. Potanko izlaganje svih ovih tacaka i procena njihove opravdanosti na osnovu Biblije bice iznesena u trecem delu ove knjige. Ovde mozemo naglasiti jos samo to, da su adventisti u svojoj propagandi medju pravoslavnima vrlo nasrtljivi. U tome ih daleko prestizu samo Jehovini svedoci. |
|
Evo na jednom mestu linkovi nekih tekstova iz knjige CRKVA I SEKTE. Jos mnogi delovi knjige nisu tu ali koga zanima moze da je pronadje (iako tesko, jer je nema u prodaji) +++++++++++++++++ ADVENTISTI (74) Opste napomene Kratka istorija adventizma Dalji tok istorije Nove licnosti i nova ucenja Jos jedan promasaj Desetak Adventizam kod Srba Organizacija i aktivnost adventsita Ucenje adventsita http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=769 ++++++++++++++++++ JEHOVINI SVEDOCI (88) Opste napomene Kratak istorijat ove sekte Organizacija Ucenje Jehovinih svedoka: O Svetoj Trojici O coveku O praznicima Hilijazam Jehovisticki prevod Sv.pisma Opsti pogled http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?p=6077#6077 ++++++++++++++++++ Treci deo SEKTSKE ZABLUDE SA PRAVOSLAVNOG GLEDISTA Pristup SVETO PISMO I SVETO PREDANJE (151)… http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=758 … +++++++++++++++++++ KAKO JE BOGU IME? http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=760 +++++++++++++++++++ O SVETOJ BOGORODICI i molitveno postovanje Svetitelja (198) http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=759 +++++++++++++++++++ SEKTASKA ESHATOLOGIJA (213)… Pitanje zagrobnog zivota BESMRTNOST DUSE (223)… Raj i pakao (247)… Molitve za pokojnike (251)… http://www.bsn.org.yu/razgovori//viewtopic.php?p=6040#6040 +++++++++++++++++++ BOZJI SUD (Drugi dolazak Hristov) (254) Kad ce Hristos doci? Milerovi proracuni… Raselova izracunavanja Sta se desilo 1874. i 1914.godine? Zakljucak http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=764 +++++++++++++++++++ DOLAZAK ANTIHRISTA (274) “Mali rog” (275) Antihristov broj (276) Koliko vrede ovi dokazi? (277) Sumnjiva racunica (278) Papa i francuska revolucija (279) A ciji je onda broj 666? (282) http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=771 +++++++++++++++++++ VASKRSENJE MRTVIH (282) Obrazlozenje vere u vaskrsenje (283) Sektasko shvatanje vaskrsenja (285) Kakvo ce biti vaskrsenje mrtvih? (278) Dvokratno vaskrsenje (289) Hilijasticki dokazi (290) Prvo i drugo vaskrsenje (293) Unistenje satane i gresnika (295) Logicka obrazlozenja (297) http://www.bsn.org.yu/razgovori//viewtopic.php?p=6081#6081 +++++++++++++++++++ +++++++++++++++++++ O SVETIM TAJNAMA (299) Opste napomene KRSTENJE (300)… MIROPOMAZANJE (316)… PRICESCE (EVHARISTIJA) (319)… POKAJANJE (329)… SVESTENSTVO (330)… BRAK (339)… JELEOSVECENJE (340)… http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=761 ++++++++++++++++++++ OSTALI HRISCANSKI PRAZNICI (429) Prokontrolisimo njihove dokaze (429) Vaspitni razlozi (433) “Mnogobozacki” karakter praznika (434) Krsna slava (435) Pravi, precutni razlog (435) http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=790 +++++++++++++++++++++ POST (456) Sektasi o postu (456) Vaznost posta (457) Askeza-kaludjerstvo (458) “Necista” jela, opojna pica, duvan (459) http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=789 +++++++++++++++++++++ +++++++++++++++++++++ +++++++++++++++++++++ SUBOTA I NEDELJA U SVETOM PISMU (posebna knjiga), Dr. Lazar Milin Starozavetni i novozavetni moralni zakon STAV NOVOGA ZAVETA PREMA STAROZAVETNOME ZAKONU LJUBAV I STRAH A STA CEMO SA SUBOTOM? ODMOR BOZJI BOZJE ZAPOVESTI U NOVOME ZAVETU HRISTOS I SUBOTA BANJA VITEZDA U SVETOME PISMU NE POSTOJI ZAPOVEST DA SE PRAZNUJE NEDELJA NEMA U NOVOM ZAVETU NI ZAPOVESTI O SUBOTI NEDELJA U SVETOME PISMU KAKO SU PRVI HRISCANI ZVALI TAJ RADOSNI DAN? OTKADA SE PRAZNUJE NEDELJA? KOLIKO VREDE OVE TVRDNJE? POZITIVNI DOKAZI O PRAZNOVANJU NEDELJE PLINIJEVO SVEDOCENJE SVEDOCENJE APOSTOLA PAVLA SVEDOCENJE APOSTOLA LUKE SVEDOCENJE APOSTOLA JOVANA APOSTOLSKI SABOR HRISTOVA JAVLJANJA POSLE VASKRSENJA NEKOLIKO SEKTASKIH (ADVENTISTICKIH) ZAMKI 1)Ko sme menjati subotu? 2) Vecni zakon 3) Bezanje u subotu 4) Subota posle opsteg vaskrsenja 5) Prorok Osija i subota 6) "Subota je stvorena coveka radi" 7) Subota posle vaskrsenja 8) Apostol Pavle i subota 9) Narodu Bozjem ostavljeno je subotstvo 10) Koji je dan sedmi? 11) Sta je Hristos mislio? 12) Ljudska filosofija i starozavetni zakon 13) Godisnja i sedmicna subota 14) Jos jedan prigovor 15) Subote Gospodnje i subote Mojsijeve 16) Pretnje smrcu 17) Bozji dar 18) Vanbiblijski razlog za postovanje subote http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=777 ++++++++++++++++++++++++++ Primenjena apologetika – knjiga treca VERUJEM U SVETU TROJICU BOG JE JEDAN U TRI LICA (posebna knjiga) (predavanje sa pitanjima i odgovorima) http://www.bsn.org.yu/razgovori//viewtopic.php?topic=819&forum=25 +++++++++++++++++++++++++++ “SEKTINE SEKTE SEKTA” mali uvid u jos neke “crkve” http://www.bsn.org.yu/razgovori/viewtopic.php?t=792 |